Мљекари у Српској упутили захтјевe: Нова правила угрозила би фарме

БАЊАЛУКА - Мљекари из Српске упутили су ресорном министарству сет захтјева којима траже сигурнију премију по грлу, већи аграрни буџет, усклађивање подршке са ФБиХ и израду новог програма узгоја говеда у којем ће, како су навели, учествовати они који млијеко производе.

Предсједник Удружења мљекара РС Милорад Арсенић истакао је за "Глас" да су јуче на сједници Управног одбора највише расправљали о будућим корацима, изазовима у сектору и односима са ресорним министарством.

Према његовим ријечима, мљекарима је највише засметало то што нису били укључени у израду приједлога Програма узгоја говеда од 2026. до 2030. године иако се, каже, документ директно тиче рада мљекара и опстанка производње.

- Искрено се надамо да ће надлежни увидјети да предложени документ није квалитетан. Не само што је рађен без консултација са нама него је и садржајно веома проблематичан. Посебно је спорно планирано укидање субвенционисања по литру млијека од 2027. године и прелазак на подршку искључиво по музном грлу, и то у оквиру само три генерације. Имплементација таквог модела довела би до гашења производње на бројним газдинствима - рекао је Арсенић.

Он тврди да би, по тренутно предвиђеним критеријумима, мање од десет одсто грла у Српској испунило услове за подршку. Арсенић је истакао да су мљекари оштећени и у текућој години јер, како тврди, подстицајима није обухваћено око 10.000 грла у односу на прошлу годину.

Он  је, између осталог, истакао да БиХ мора у преговорима о придруживању Европској унији инсистирати на посебном моделу интеграције за пољопривреду, а посебно за мљекарски сектор.

- Конкретно, захтијевамо да се у првих десет година након евентуалног уласка БиХ у ЕУ не разматра укидање премије по литру млијека нити премије по грлу млијечног говеда - рекао је Арсенић.

С друге стране, помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Саша Лалић истиче да овај ресор све мјере спроводи у партнерском односу са тим сектором. Он каже да га је изненадила њихова реакција јер су, како тврди, позвани на консултације 25. новембра, као и сва друга удружења, с циљем да заједно размотре мјере подршке, укључујући и Програм узгоја говеда.

- Представници Удружења се нису појавили, нити су најавили изостанак. Током самог састанка контактирао сам са њиховим представником, који је рекао да неће доћи - рекао је Лалић.

Он је нагласио да такво понашање и игнорисање министарства и Владе није прихватљиво, јер су разговори увијек вођени на коректним основама.

Он истиче да је фокус министарства стабилна производња, предвидиви подстицаји и снажан аграрни буџет.

- Мљекари су у посљедње двије године по основу директне подршке по литру и по грлу добили готово 87 милиона КМ, док би укључивањем индиректних мјера тај износ био приближно једном цјелокупном буџету министарства, који износи око 180 милиона КМ - подсјетио је Лалић поручивши да ће сви захтјеви мљекара бити размотрени у предстојећим консултацијама код премијера, те да ће се разговарати и о евентуалном усклађивању буџета са инфлаторним кретањима.

ПРИТИСАК 

Милорад Арсенић је указао и на притиске трговачких ланаца на цијену млијека.

- Маркети од мљекара траже да млијеко буде јефтиније и по десет фенинга. Тако да су мљекаре већ најавиле смањење откупне цијене од нове године и од нас. Разлог су вишкови млијека у европским земљама који се по дампинг цијенама пласирају на наше тржиште. Како ћемо се спасти, велико је питање - упозорио је Арсенић подсјетивши да већ дуже вријеме траже и да се јасно маркирају производи који у себи не садрже 100 одсто крављег млијека, као што је то Србија урадила.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.