Милиони КМ отичу за воду из увоза

БАЊАЛУКА - Иако располаже огромним резервама квалитетне питке воде БиХ је за само шест мјесеци ове године издвојила више од 20,6 милиона марака за увоз флаширане воде, док стручњаци упозоравају да домаћи природни потенцијали остају неискоришћени због недостатка инвестиција, слабије подршке произвођачима и снажног утицаја увозних брендова.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• БиХ је за шест мјесеци ове године увезла 34,45 милиона литара флаширане воде, вриједних 20,64 милиона КМ.
• Највише воде увезено је из Србије, затим из Хрватске и Словеније.
• Источна Херцеговина, иако располаже огромним резервама квалитетне питке воде, нема ниједну фабрику за флаширање воде.
• Стручњаци упозоравају да домаћи природни потенцијали остају неискоришћени због недостатка инвестиција, слабије подршке произвођачима и снажног маркетинга страних брендова.
• Економисти сматрају да БиХ већ има воде врхунског квалитета, али да домаћим произвођачима недостају боља промоција и системска подршка.

Милиони марака за увоз

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, у првих шест мјесеци ове године у земљу је увезено 34,45 милиона литара воде у вриједности од 20,64 милиона КМ. Иако је увоз незнатно мањи него у истом периоду лани, када је стигло 34,65 милиона литара вриједних 20,84 милиона КМ, ријеч је и даље о изузетно великим количинама.

Највише воде, како су истакли у УИО, стигло је из Србије, и то готово 19,7 милиона литара у вриједности од 10,08 милиона КМ. Слиједи Хрватска са 11,47 милиона литара вриједних 6,52 милиона КМ, док је из Словеније увезено готово три милиона литара за које је плаћено 3,72 милиона КМ. Мање количине стигле су из Италије, Њемачке, Турске, Косова, Белгије и Финске.

Херцеговина без фабрике воде

Посебно је занимљиво да Источна Херцеговина, чије крашко подземље од Требиња, Билеће и Гацка крије огромне резерве висококвалитетне питке воде, нема ниједну фабрику за њено флаширање.

Директор Подручне привредне коморе Требиње Веселин Савић каже за "Глас" да само постојање природних ресурса није довољно да би се развила успјешна производња.

- Имамо изузетно квалитетне изворе, али немамо ниједну фабрику воде. Очигледно постоји одређени проблем или препрека коју треба препознати. Није довољно само изградити фабрику, већ је потребно обезбиједити цијели ланац, од производње до пласмана на полице трговина и извозна тржишта. Требало би утврдити шта кочи овакве инвестиције и да ли постоји простор да се заинтересованим инвеститорима олакша улазак у овај сектор - рекао је Савић.

Природни ресурс није довољан

Он истиче да се значај природних ресурса често прецјењује, те да имати воду је једно, а направити од ње конкурентан производ нешто сасвим друго.

- Најуспјешније земље нису нужно оне које располажу највећим природним богатствима, већ оне које знају да их претворе у производ и нову вриједност. Очигледно је да код нас постоји карика која недостаје и њу треба системски отклонити - поручио је Савић.

Економиста Зоран Павловић сматра да разлози за велики увоз воде, упркос домаћим изворима и квалитетним произвођачима, леже у снажном утицају маркетинга и недовољној промоцији домаћих брендова.

Маркетинг побјеђује домаћи производ

- Маркетинг је чудо. Ако је агресиван и добро осмишљен, купци лако повјерују порукама које им се пласирају. Код нас, нажалост, нема довољно рада на промоцији домаћих производа и значаја њихове куповине, иако је корист за домаћу привреду далеко већа него када увозимо робу - рекао је Павловић.

Он подсјећа да БиХ има воде које по квалитету могу равноправно да стану уз најпознатије европске брендове.

- Имамо "витинку" и "тешањски кисељак", воде које су награђиване и признате. Практично увозимо оно што већ имамо. Проблем је што су домаћи произвођачи изложени снажном маркетингу страних брендова, док домаћа производња нема адекватну подршку - казао је Павловић.

Потребна јача подршка домаћим произвођачима

Према његовим ријечима, јачање домаће производње не подразумијева само царинску заштиту, већ и паметнију економску политику.

- Постоје бројни механизми којима државе штите своје произвођаче, од стандарда квалитета до различитих услова за пласман робе. Истовремено, домаћим компанијама треба помоћи да унаприједе производњу, дизајн и маркетинг, јер се тако чувају радна мјеста, повећавају приходи и јача домаћа привреда - истакао је Павловић.

Извоз

Истовремено, из БиХ је, према подацима УИО, извезено 53,35 милиона литара воде у вриједности од 7,57 милиона КМ, што је за око 30 одсто више него у истом периоду прошле године, када су на страна тржишта пласирана 41,02 милиона литара вриједна 7,52 милиона КМ. Највећи дио извоза завршио је у Хрватској, гдје је пласирано више од 43,37 милиона литара воде вриједних 4,92 милиона КМ, а слиједе Србија, Словенија и Црна Гора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.