Мајстори напуштају газде и покрећу бизнисе

БАЊАЛУКА - Да интересовање за покретање властитог бизниса у Српској не јењава потврђује већи број новооснованих него угашених фирми и предузетничких радњи у првом полугодишту, али привредници упозоравају да развој и даље коче парафискални намети, недостатак квалификоване радне снаге.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• У првих шест мјесеци 2026. у Српској основано 545 привредних друштава, а угашено 261.
• Регистровано је 1.405 нових предузетника, док је дјелатност одјавило 1.172.
• Највише нових послова покренуто је у пословном савјетовању, грађевинарству, производњи електричне енергије, програмирању и друмском превозу робе.
• Међу дјелатностима са највише оснивања и гашења су програмирање и транспорт.
• Привредници као главне проблеме издвајају парафискалне намете, административна оптерећења и недостатак квалификоване радне снаге.
• Све више квалификованих мајстора одлучује да ради самостално, јер тако могу остварити веће приходе.
• На тржишту недостају тесари, кровопокривачи, руковаоци грађевинским машинама и друга дефицитарна занимања.

Више нових него угашених фирми

Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), у Српској је у првих шест мјесеци ове године основано 545 привредних друштава, док је истовремено угашено 261. У истом периоду регистровано је и 1.405 нових предузетника, док је дјелатност одјавило њих 1.172, што показује да предузетништво биљежи позитиван салдо. Највише нових пословних подухвата покренуто је у области пословног савјетовања, грађевинарства, производње електричне енергије, рачунарског програмирања и друмског превоза робе, док су програмирање и транспорт међу дјелатностима у којима је евидентиран и највећи број гашења.

Предсједник Управног одбора Коморе самосталних предузетника РС Борислав Божановић каже да је пословни амбијент тренутно стабилан, упркос изазовима који долазе из међународног окружења.

- Свјетска и европска дешавања утичу на привреду, али је тренутно стање код нас позитивно. Послујем већ 25 година и могу рећи да је ситуација стабилна, иако увијек има осцилација - рекао је Божановић.

Предузетнике највише оптерећују намети

Коментаришући податке да су међу дјелатностима са највише новооснованих фирми, али и гашења, рачунарско програмирање и друмски превоз робе, Божановић истиче да разлози могу бити различити.

- Тешко је дати јединствено објашњење. Вјероватно је у појединим областима дошло до засићења тржишта, а не треба занемарити ни чињеницу да није свако ко покрене посао довољно спреман или стручан да га дугорочно развија. То је нормалан тржишни процес - казао је Божановић.

Сматра да простора за унапређење пословног амбијента увијек има, прије свега кроз растерећење привреде.

- Потребно је подстицати људе да остану овдје и да живе од свог рада. Највише би помогло смањење парафискалних намета и других административних оптерећења. Свака дјелатност има своје специфичне проблеме, али управо су парафискални намети оно што највише оптерећује предузетнике - нагласио је Божановић.

Мајстори све чешће раде за себе

Економиста Зоран Павловић сматра да раст броја самосталних предузетника одражава промјене на тржишту рада, гдје све више квалификованих радника одлучује да ради за себе.

- Грађевинци, електричари, водоинсталатери и други занатлије све чешће отварају самосталне предузетничке радње јер на тај начин могу легално да раде и остваре веће приходе него у радном односу. Истовремено, фирме остају без радне снаге и дио њих се због тога гаси. То је логичан слијед тржишних кретања - рекао је Павловић.

Као највећу препреку развоју малих бизниса наводи раст обавеза које оптерећују предузетнике.

- Микропредузећа и самостални предузетници све више су оптерећени доприносима и другим обавезама. Када се повећавају трошкови пословања, многима је тешко да опстану, посебно у првим годинама рада - рекао је Павловић.

Истиче да се тржиште рада значајно промијенило и да квалификовани мајстори данас могу остварити знатно већу зараду радећи самостално.

- Људи више не желе да раде за мале плате ако могу својим знањем и вјештинама остварити вишеструко веће приходе. Проблем је што образовни систем не прати потребе тржишта рада, па недостају кадрови попут тесара, кровопокривача, руковалаца грађевинским машинама и других дефицитарних занимања – навео је Павловић.

Образовање

Према ријечима Зорана Павловића, држава би требало снажније да подстиче развој малих породичних бизниса, растерети почетнике и образовни систем прилагоди потребама привреде.

- Управо мали предузетници представљају основу за развој будућих великих компанија - поручио је Павловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.