Ко највише зарађује у Црној Гори

ПОДГОРИЦА – Најпрофитабилније фирме у Црној Гори у 2025. години долазе из сектора телекомуникација, трговине, грађевинарства, коцкања и инфраструктурних система.

Анализа финансијских исказа 100 највећих компанија показује да је Мтел остварио највећу нето добит, док су међу профитним лидерима и Везув, ЦГЕС, Зетаградња, Воли Трејд, Полиекс, Аеродроми Црне Горе, Оков и ХД Лаковић.

Подаци откривају да највећи промет не значи нужно и највећу зараду: црногорска привреда и даље највише зависи од трговине, енергетике и градње, али највеће профитне марже долазе из телекомуникација, игара на срећу, некретнина и регулисане инфраструктуре.

Анализа 100 највећих црногорских компанија показује да се највећа профитабилност не налази нужно тамо гдје је и највећи промет. По приходима доминирају трговина, енергетика и горива, али се по нето добити издваја неколико сектора са снажним маржама: телекомуникације, коцкање и клађење, пренос електричне енергије, грађевинарство, трговина на велико и услуге у ваздушном саобраћају.

Највећи појединачни профит у 2025. години остварио је Мтел са чак 76,7 милиона евра нето добити, што сектор бежичних телекомуникација чини најпрофитабилнијим појединачним сектором међу 100 највећих фирми. То је посебно значајно јер Мтел није највећа компанија по промету, али је убједљиво најјача по завршном резултату.

Телекомуникације: Најјача профитна машина

Телекомуникације су, према подацима из финансијских исказа, најпрофитабилнији дио црногорске привреде међу највећим компанијама. Мтел је остварио 76,7 милиона евра нето добити, уз промет од 182,8 милиона евра и 559 запослених.

Додатно, у врху профитабилности налази се и Оне Црна Гора, са 12,5 милиона евра нето добити, док је Црногорски Телеком остварио 7,7 милиона евра добити. То значи да телекомуникациони сектор има изузетно високу способност генерисања профита у односу на број запослених и обим пословања.

Трговина: Највећа по обиму, снажна и по профиту

Трговина је најшире заступљен сектор међу 100 највећих фирми. Само категорија неспецијализоване трговине на велико има 13 компанија и укупну добит од 56,5 милиона евра.

Лидер тог сектора је Воли Трејд, са 16,1 милион евра нето добити и прометом од 390,1 милион евра. Слиједи Хард Дискаунт Лаковић, који је такође у истој дјелатности и биљежи 12,5 милиона евра добити, уз промет од 294,2 милиона евра.

Ови подаци потврђују да трговина није само највећи генератор прихода и запослености, већ и један од најважнијих извора профита у црногорској економији.

Грађевинарство: Снажан профит уз мали број запослених

Сектор изградње стамбених и нестамбених зграда остварио је укупно 43,7 милиона евра нето добити, што га чини трећим најпрофитабилнијим сектором међу 100 највећих фирми.

Најбољи резултат у овом сектору остварила је Зетаградња, са 16,1 милион евра добити, уз промет од 46,5 милиона евра и само 82 запослена. То указује на веома високу профитабилност по запосленом и потврђује да су грађевинарство и некретнински циклус и даље међу најважнијим профитним моторима црногорске привреде.

Коцкање и клађење: Мали сектор, велики профит

Посебно се издваја сектор коцкања и клађења, који има четири компаније међу 100 највећих и укупну нето добит од 30 милиона евра.

Апсолутни лидер је Везув, са 28,2 милиона евра нето добити. То га сврстава на друго мјесто међу свим компанијама по профиту, одмах иза Мтела. Овај резултат показује да индустрија игара на срећу има једну од највиших профитних стопа у земљи, иако није међу највећима по укупном промету.

Енергетика: Стратешки сектор са двије слике

Енергетика у 2025. години показује оштру разлику између преносног система и производње електричне енергије.

Црногорски електропреносни систем – ЦГЕС остварио је 21 милион евра нето добити, што га чини једним од најуспјешнијих предузећа у земљи. ЦЕДИС, као дистрибутер електричне енергије, остварио је 2,7 милиона евра добити.

С друге стране, ЕПЦГ је завршила годину са највећим минусом на листи – 92,1 милион евра губитка. Зато се може рећи да је енергетика и даље стратешки најважнији сектор, али и сектор са највећим финансијским ризиком.

Аеродроми и саобраћај: Туризам се види кроз профит

Услужне дјелатности у ваздушном саобраћају оствариле су укупно 14,6 милиона евра добити. Највећи допринос дао је државни оператор Аеродроми Црне Горе, са 12,9 милиона евра нето добити.

Овај резултат јасно одражава значај туризма за црногорску економију. Аеродроми нису само инфраструктурна компанија, већ и један од кључних финансијских индикатора туристичке сезоне.

Шта се може закључити?

Подаци показују да најпрофитабилније црногорске фирме долазе из сектора који имају или снажну тржишну позицију, или регулисану инфраструктуру, или високе марже. Телекомуникације, клађење, пренос електричне енергије и грађевинарство остварују натпросјечне профите у односу на број запослених.

Трговина остаје највећи системски сектор – запошљава много људи, генерише огроман промет и доноси значајну добит. Ипак, највећа профитна ефикасност долази из телекомуникација, игара на срећу, некретнина и инфраструктурних монопола.

Најважнији закључак је да црногорска привреда у 2025. години има солидну профитабилност, али је и даље концентрисана у неколико сектора. Мало је великих производних или технолошки извозно оријентисаних компанија, док највећи профит долази са тржишта која су везана за потрошњу, инфраструктуру, некретнине и услуге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.