Кинески капитал у Српској: Мање радњи, више улагања

БАЊАЛУКА - Иако је број пословних субјеката у власништву кинеских држављана у Српској у посљедњој деценији готово удвостручен, уз минималан број гашења, економисти оцјењују да се интерес кинеског капитала постепено помјера са класичне малопродаје ка онлајн трговини и великим инфраструктурним пројектима које подржава снажан државни банкарски систем.

Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), у 2015. и 2016. години у Српској основан је по један пословни субјекат чији су оснивачи кинески држављани, док су у истом периоду угашена укупно три. Од 2017. године биљежи се континуирани раст броја новооснованих радњи у власништву Кинеза.

Тако су током 2017. године основана четири пословна субјекта, док је у наредне четири године регистровано по пет годишње. Тај тренд настављен је и 2022. године, када је основано осам пословних субјеката, да би у 2023. години тај број порастао на девет, док је прије двије године поново било осам нових регистрација.

С друге стране, када је ријеч о гашењу фирми, подаци АПИФ-а показују знатно другачију слику. Осим 2015. и 2016. године, у протеклом периоду угашен је само још један пословни субјекат, и то 2021. године, што указује на релативну стабилност ових пословања.

Подаци такође показују да 2015. године у Српској није био регистрован ниједан самостални предузетник кинеског поријекла, док је прошле године евидентирано њих седам. Истовремено, број друштава са ограниченом одговорношћу у власништву кинеских држављана повећан је са 50 у 2015. години на 97 у прошлој години.

Економиста Зоран Павловић истиче за "Глас" да кинеска администрација системски подстиче отварање фирми у иностранству, јер на тај начин добија директне информације о потребама тржишта, навикама потрошача и куповној моћи становништва. Иако је, како каже, тај приступ у почетку дјеловао веома обећавајуће, нарочито у сегменту малопродаје, временом је дошло до његовог успоравања.

- Врло је вјероватно да у наредном периоду неће бити значајнијег отварања нових кинеских радњи, јер је онлајн куповина из Кине постала широко прихваћена и доступна, чиме је класичан облик пословања изгубио на значају - казао је Павловић.

Према његовим ријечима, развој платформи за електронску трговину, попут "Темуа", значајно је промијенио интерес и мотивацију кинеских појединаца за физичко присуство на локалним тржиштима.

- Робу коју нуде кинеске радње тешко је било коме конкурисати цијеном. Квалитет јесте скромнији, али та роба има своје купце, посебно међу становништвом ниже куповне моћи. Са развојем онлајн продаје та потреба за отварањем класичних радњи знатно је смањена - објаснио је Павловић.

Он додаје да је, за разлику од малопродаје, ситуација потпуно другачија када је ријеч о великим инфраструктурним пројектима, у којима кинеске компаније наступају уз снажну подршку државе и банака.

- Међу првих десет свјетских банака чак четири су кинеске, а свака је специјализована за одређене области, укључујући и финансирање пројеката у иностранству - рекао је Павловић.

Он је истакао да тај модел финансирања није нов, подсјећајући да је и бивша Југославија на сличан начин реализовала инфраструктурне пројекте у иностранству, ослањајући се на домаће финансирање и наплату од страних држава.

Дјелатности

Кинески инвеститори у Српској у протеклом периоду оснивали су, према подацима АПИФ-а, фирме у различитим дјелатностима, од услужних и трговачких, попут агенција за рекламу и пропаганду, путничких агенција, услуга његе и одржавања тијела те хотела и сличног смјештаја, до сложенијих инфраструктурних и производних пројеката. Међу њима су изградња хидрограђевинских објеката, нискоградње, стамбених и нестамбених зграда, жељезничких пруга и подземних жељезница, посредовање у трговини дрвеном грађом и грађевинским материјалом, производња електричне енергије и текстилних производа, рачунарско програмирање, трговина одјећом и обућом, као и вађење украсног и грађевинског камена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.