Фото: Freepik
БАЊАЛУКА - До 1. јануара 2026. године, када ЦБАМ ступа на снагу, остале су свега двије седмице, што ће, према очекивању привредника у БиХ, донијети озбиљан ударац, прије свега извозницима електричне енергије из термоелектрана, челичној и алуминијумској индустрији, уз реалну пријетњу раста цијена и пада конкурентности на тржишту Европске уније.
Потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ Вјекослав Вуковић истакао је за "Глас" да Комора већ годинама упозорава на изазове који долазе са ЦБАМ-ом, али да, упркос бројним апелима, до конкретних институционалних рјешења није дошло.
- Као организација смо више десетина пута говорили на ову тему и апеловали, прије свега на доносиоце одлука, јер је било јасно да нам 1. јануар 2026. године долази. У првом таласу биће погођени челик, жељезо, алуминијум, минерална горива и водоник, а касније и секундарни произвођачи. Највећа бојазан односи се на производњу електричне енергије из угља, који је највећи емитер ЦО₂ - нагласио је Вуковић.
Он подсјећа да је Спољнотрговинска комора у протекле четири године организовала велики број едукација, припремала компаније за извјештавање о ЦБАМ отиску те их обучавала о карбонском рачуноводству.
- Ишли смо чак и корак даље, разматрали софтверска рјешења која би компанијама олакшала попуњавање извјештаја без грешака, уз сарадњу са међународним тијелима. Ипак, проблеми су неминовни - казао је Вуковић.
Он додаје да је на састанцима у Бриселу, одржаним у новембру, постављено питање могућих одгађања или ублажавања примјене ЦБАМ-а, али да је одговор био јасан, промјена неће бити.
- Ослобађања за компаније које извозе до 50 тона одређене робе практично не значе ништа, јер је то количина од два шлепера. У суштини, улазимо у фазу у којој ћемо морати да плаћамо ЦБАМ порез, односно карбонску таксу, и то земљи у којој се налази купац наше робе. Тај новац остаје у ЕУ умјесто да се слије у БиХ - појаснио је Вуковић.
Он наглашава да би БиХ, уколико би успоставила сопствени систем, могла та средства усмјерити у фондове за подршку извозницима или улагања у обновљиве изворе енергије, чиме би се очувала конкурентност домаћих производа.
- Посљедица свега је пад конкурентности. Данас је цијена тоне карбона око 75 евра. Тешко је израчунати колико ће коштати по производу, ријеч је о веома сложеном математичком процесу, карбонском рачуноводству, што ће захтијевати и промјене у рачуноводственим правилима - истакао је Вуковић.
Сличан став изнио је и секретар Удружења енергетике при Привредној комори Републике Српске Бошко Боројевић, који је нагласио да се привредна друштва интензивно обучавају како би одговорила на захтјеве ЦБАМ-а.
- Од 1. јануара идуће године ЦБАМ ступа на снагу, а извјештаји о утрошеном ЦО₂ током производње биће достављани купцима, од којих је и до 80 одсто из ЕУ. То представља озбиљну препреку за наш извоз - рекао је Боројевић.
Према његовим ријечима, поједине анализе показују да би због ЦБАМ-а могло доћи до поскупљења производа и до 20 одсто, у зависности од енергетске ефикасности производње.
- Највише су погођене металска и електроиндустрија, производња цемента, алуминијума, водоника и електричне енергије, посебно оне произведене у термоелектранама - навео је Боројевић.
Он појашњава да све зависи од структуре производа. Ако произвођач металних конструкција купује челик у ЕУ, тај дио се не рачуна у ЦБАМ, јер је већ опорезован.
- Међутим, ако у производњи користи мазут, гас или другу енергију, онда се те емисије морају пријавити и платити - додао је Боројевић.
Он је изразио наду да ЦБАМ неће довести до губитка радних мјеста, али упозорава да је пад конкурентности реална пријетња.
- Уколико се не уведе берза зелених сертификата као алтернатива, наша предузећа могла би се наћи у озбиљном проблему - поручио је Боројевић.
Додатни проблем представља и финансирање јер банке, према ријечима Вјекослава Вуковића, све чешће одбијају пројекте који се ослањају на "прљаву" енергију.
- Можете имати производ из обновљивих извора, али ако једна компонента долази из Кине, Индије или Пакистана и произведена је уз високе емисије ЦО₂, ваш ЕСГ отисак постаје превисок и губите конкурентност - упозорио је Вуковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.