Како домаћа предузећа из ИТ сектора одолијевају кризним временима и нижу успјехе

БАЊАЛУКА - Велике бизнис тајне не постоје, а једина разлика између успјешних и нeуспјешних је мало среће и много упорности, тврде домаћи предузетници из области информационих технологија чије фирме полако, али сигурно освaјају регион, али и свијет, одолијевајући кризним временима јер сваки проблем посматрају као изазов пред којим нема одустајања.

Да добри пословни резултати почивају на визији, предузетничком начину размишљања, увођењу иновација, улагању у развој и огромним напорима, који су неизоставна карика на путу постанка, опстанка и раста, и те како знају у компанији "Антена нет" из Теслића, првој и јединој фирми за производњу ЛЕД дисплеја у региону.

Власник и директор ове компаније, која послује под чувеним брендом "Белгранд", Раденко Алексић каже за "Глас" да је 2024. година била тешка и непредвидива од самог почетка, те да су у првих осам мјесеци биљежили пад продаје, међутим, срећа им се осмијехнула у финишу донијевши много посла.

- У посљедња четири мјесеца смо успјели реализовати 95 одсто прошлогодишњег промета, а оно што нас весели је да већ имамо доста наруџби за јануар, фебруар и март 2025. године. То је занимљива ситуација јер на почетку године обично нисмо имали посла, то су били "мртви" мјесеци, а сада имамо уговорену производњу која ће бити изнад мјесечног просјека на годишњем нивоу. За 2025. годину сви најављују велику кризу, али, ето, нама се отварају нови послови јер у суштини смо још млада фирма и тек проналазимо своје мјесто на тржишту - казује Алексић.

Компанији се смјешкају и стране инвестиције, понајвише од стране кинеских партнера који желе да прошире производњу ЛЕД дисплеја у Теслићу.

-  Кинези желе да откупе дио нашег капитала, докапитализују фирму и овдје направе велику фабрику ЛЕД дисплеја и компоненти за исте. Тада бисмо имали домаћи производ у потпуности, с обзиром на то да ми сада дисплеје склапамо, а компоненте набављамо из Кине. Имамо осам добављача из Кине који нас врло добро познају, дају нам одличне цијене и могућност одгођеног плаћања, плус је већина боравила код нас - појашњава Алексић.  

Жеља купца за ову компанију је пресудна те ЛЕД дисплеје израђују баш како зажеле, у различитим облицима, спољне и унутрашње. Ван граница БиХ извезу 80 одсто производње, док остало преузму купци из ФБиХ и Српске. 

- Највише радимо за тржиште региона, односно Србију, Хрватску и Црну Гору. Када је ријеч о земљама ЕУ, у првом реду је Аустрија, гдје имамо два представника с којима остварујемо успјешну сарадњу која из године у годину расте на обострано задовољство. На улицама Бањалуке пола ЛЕД дисплеја је из нашег погона, у Сарајеву је то чак и 80 одсто. Будућност ЛЕД дисплеја тек долази,  полако улазе у трендове, због чега можемо очекивати далеко озбиљнији развој - истакао је Алексић и додао да је компанија приликом оснивања 2007. године имала два радника, а данас њих 40.   

На самим пословним почецима бавили су се видео-надзором и били интернет провајдер, а у посао са ЛЕД дисплејима ушли су 2009. године сасвим случајно, након чега су одустали од првобитних послова.

- Најважније је имати јасну визију и сваки дан направимо корак ка њој. Што је год посао већи, и проблеми расту, али разлика између успјешних и неуспјешних је у упорности. Битно је не посустати и проблеме посматрати као изазове за које постоји више рјешења, од којих само једно треба пронаћи. За 2025. годину имамо велике планове, а наша будућност је у спорту, односно спортским семафорима који нас одвајају од конкуренције.  Израдили смо софтвер за кошарку, фудбал, одбојку, хокеј, тенис. Софтвер  је синхронизован с дисплејима на којима се током утакмице постављају судијски извјештаји, слике играча, измјене, резултат, снимци, нешто врло модерно, што су многи покушали да произведу, али им није пошло за руком. Ми смо успјели и опремили више од 30 спортских објеката, попут олимпијске "Зетре" у Сарајеву, и то ће бити наш фокус и убудуће - казао је Алексић.

Великим пословним резултатима у 2025. години надају се и у бањалучкој компанији "Легит", чији суоснивач и пројект менаџер Стефан Филиповић каже да су претходне двије године напорно радили, те да ће успјех који прижељкују бити продукт управо великих залагања.

- Фирма је основана 2022. године, бавимо се израдом видео-игара и апликација, и још смо у повоју. Наши проблеми су и даље они "порођајне" природе јер смо зависни искључиво од властитих ресурса. Ова година нам је била дефинитивно успјешнија од 2023, стичемо нова знања, више имамо приступа тржишту па је самим тим и боље пословање. У 2025. години стижу плодови мукотрпног рада претходне двије године. Велики су планови и очекивања, а већ је доста тога и урађено - прича Филиповић и додаје да индустрија видео-игара, за разлику од традиционалних бранши, нема приступ грантовима, јавним позивима, због чега је примарни изазов поменуте компаније у 2024. години био залагање и лобирање према институцијама и организацијама како би отворили пут суфинансирању пројеката.

Филиповић каже да је свјетска индустрија игара лани била тешка 170 милијарди долара, у Србији 175 милиона евра, Хрватској око 60 милиона, а у БиХ свега 1,5 милиона КМ, што указује колико је простора за напредак у будућности.

- Иза нас је неколико игара које смо радили за партнере, а сада развијамо властити производ који се зове "Еурека" и у питању је едукацијски алат за дјецу од  три до девет година, гдје имамо екологију, математику, писање слова у ћириличном и латиничном писму и неколико мини-игара. План је да до краја марта пласирамо игрицу у јавност, биће доступна цијелом свијету, с тим да је прилагођена за регионално тржиште, јер је на нашем језику и за дјецу која још не разумију енглески језик. На пројекту су радили наши глумци који су позајмљивали глас, а и музика је из нашег студија, тако да је то 100 одсто домаћи производ - прича Филиповић и додаје да су мукотрпно радили и доста уложили, због чега сматра да ће "Еурека" бити једна од највећих едукативних игара у регији.

Много идеја имају и када је ријеч о будућности, а једна од њих је да креирају видео-игре путем којих би привлачили туристе у земљу.

- Прилике у ИТ сектору су велике, много је простора за ширење. ИТ сектор, и кад пролази кроз турбуленције, брзо дође себи, прилагоди се тржишту, то је грана у коју треба улагати. На страну наша традиционална љубав према неким другим гранама, али ИТ је индустрија у којој је посла на претек - истиче Филиповић.

РАДНИЦИ

Већина фирми у Српској и БиХ већ дуже вријеме муку мучи са недостатком стручног кадра, а Раденко Алексић тврди да такви проблеми увелико заобилазе компанију "Антена нет".

- Нама није тешко задржати раднике. Просјечна плата је око 1.800 КМ, плус доприноси, порези... Све исплаћујемо путем банке, код нас нема коверти, нити продајемо робу за готовину. Имамо двије модерно опремљене хале, климатизоване, са нормалним радним временом, не радимо викендима, празницима, одмори су по закону, комплетна организација у фирми је по мјери човјека. Радник је на првом мјесту и због тога немамо проблема са одливом кадра. Напротив, многи желе да раде код нас управо због добрих услова - казао је Алексић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.