Фото: Агенције
ЈАХОРИНА - Увођење Механизама ЕУ за прекогранично прилагођавање угљеника (ЦБАМ) у великој мјери је оптеретило пословање произвођача електричне енергије у земљама региона, због чега све више на важности добија производња из обновљивих извора, речено је на панелу Јахорина економског форума.
Борис Лубарда из Министарства енергетике и рударства Републике Српске рекао је да је Влада Српске прихватила декарбонизацију и потписала међународне уговоре, али да све то треба и провести, пренијела је Срна.
- ЦБАМ је механизам свеукупне декарбонизације коју је Европа испланирала, а у посљедњих пет, шест година убрзала - рекао је Лубарда на панелу "ЦБАМ и западни Балкан: како одговорити на европске климатске захтјеве".
Он је истакао да Република Српска дуги низ година извози 30 до 40 одсто енергије, од чега је дио произведен у термоелектранама.
Лубарда је указао и на проблем утицаја лоше хидролошке ситуације на производњу електричне енергије у хидроелектранама, због чега се, кад су у питању обновљиви извори енергије, све више приступа подизању соларних електрана.
- У посљедње три године добили смо у систему 350 мегавата електричне енергије - навео је Лубарда и додао да би ово могао постати проблем јер се ради о новим технологијама и старој дистрибутивној мрежи.
Генерални директор "Електропривреде Србије" Душан Живковић рекао је да су након више година енергетску сигурност засјениле приче о климатским промјенама и производњи електричне енергије.
- Европи недостаје електрична енергија, а ми нисмо у ситуацији да је испоручимо због ЦБАМ-а - истакао је Живковић.
Он је додао да неизвјестност у вези са испоручивањем вишкова електричне енергије доводи у питање будуће инвестиције у електроенергетском сектору.
- Посвећени смо декарбонизацији, али нису декарбонизација и ЦБАМ једине ствари које оптерећују пословање електропривредних предузећа - закључио је Живковић.
Предраг Носовић из Независног оператора система у БиХ нагласио је да је ЦБАМ нешто ново за све у БиХ и да ова институција прати утицај који он има на произвођаче и тржиште.
- Термоелектране у БиХ имају велики удио у производњи укупне количине електричне енергије, у неким случајевима и 50 одсто у односу на неке друге изворе - истакао је Носовић.
Наводећи да је БиХ повезана са европским тржиштем електричне енергије и да извози своје вишкове, Носовић је закључио да је неопходно прилагођавање регулатива како би се постигла конкурентност на европском тржишту.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.