Извоз пилетине креће, губици остају

Оливера Матијашевић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Илустрација Фото: Агенције | Илустрација

БАЊАЛУКА - Укидање забране извоза пилећег меса из БиХ на тржиште Европске уније од јула донијеће значајно олакшање произвођачима који су у протекла четири мјесеца због стварања вишка и замрзавања претрпјели велике губитке.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

  • Од 1. јула укида се забрана извоза пилећег меса из БиХ на тржиште ЕУ.
  • Забрана је била на снази од фебруара, након појаве птичјег грипа у Петрову.
  • Перадари нису успјели да извезу 1.863 тоне меса намијењеног европском тржишту.
  • Велике количине меса морале су бити замрзнуте, што је донијело трошкове веће од 100.000 КМ само за складиштење.
  • Произвођачи процјењују да су због забране претрпјели милионске губитке.
  • Повратак на тржиште ЕУ требало би да допринесе стабилизацији производње и извоза.
  • Потрошачи у БиХ су током забране куповали пилеће месо по нижим цијенама него раније.

Помоћник министра за ветеринарство РС Негослав Лукић истакао је у петак да ће забрана, која је трајала од фебруара када је установљен птичји грип на подручју општине Петрово, бити укинута 30. јуна.

- Укидање забране извоза пилећег меса од великог је значаја за домаће произвођаче - рекао је Лукић.

Вишемјесечни губици и замрзнуте залихе

Предсједник Управног одбора Удружења перадара БиХ Велибор Поповић за "Глас Српске" казао је да је та одлука донијела олакшање перадарима јер коначно могу да наставе са пословањем.

- Имали смо у плану извоз 1.863 тоне на тржиште Европске уније током та четири мјесеца. Нисмо успјели да испунимо те уговоре, па је дио робе отишао у Црну Гору, дио у Србију, али је већина била замрзнута. Да је та ситуација настављена, морали бисмо смањити производњу, јер тржиште БиХ не може да апсорбује те количине - навео је Поповић који је и директор компаније "Перутнина Птуј" из Српца.

Појаснио је да процес замрзавања меса носи додатне трошкове.

- Трошак је око 80 марака по тони приликом замрзавања у првих 48 сати, а затим слиједе трошкови складиштења. Ангажовали смо и додатне капацитете хладњача, што све заједно износи више десетина хиљада марака. Само складиштење прелази 100.000 марака трошкова. Након тога, вриједност меса на тржишту пада, што нас ставља у додатне проблеме - истакао је Поповић.

Милионски губици и поремећено тржиште

Навео је да ће се складиштено месо извозити замрзнуто, што додатно снижава цијену, па је тешко прецизно процијенити укупне губитке.

- Генерално, цијене и свјежег и замрзнутог меса на тржишту су поремећене. Имали смо неки план извоза, али док се све не сумира, не можемо говорити о тачним бројкама. Вјерујем да су у питању милионски губици - нагласио је он и додао да и овај сектор кубури са недостатком радне снаге.

Предсједник Удружења живинара Републике Српске Предраг Миличић је истакао да произвођаче радује повратак на европско тржиште.

- Овај процес је предуго трајао. Проблеми са инфлуенцом су детектовани у фебруару, а тек у јулу се наше фирме враћају на ЕУ тржиште. Вјерујем да ће то допринијети стабилизацији тржишта и побољшању резултата за фирме које се баве организованим товом и кланицама - истакао је он.

Како је навео, дошло је до замрзавања велике количине меса, које ће сада бити пласирано на тржишта земаља ЦЕФТА-е.

- Једина позитивна ствар је то што су потрошачи у том периоду могли да купују пилеће месо по знатно повољнијим цијенама него прије забране извоза - додао је он.

Забрана трајала од фебруара

Забрана извоза пилећег меса из БиХ у Европску унију уведена је након појаве птичјег грипа на подручју општине Петрово, у фебруару.

Зоне надзора укинуте су почетком априла, након чега се очекивао повратак извозног статуса.

Регионализација

Велибор Поповић навео је да су се обратили Европској комисији са захтјевом за регионализацију уколико се слични проблеми понове.

- Ако се поново појави инфлуенца, проблем је што се код нас блокира цијела држава. Зато смо тражили да се у будућности у случају појаве болести мјере ограничавају на регион у радијусу од десет километара, док би остатак земље могао нормално да функционише. Очекујем да ће се на томе радити у наредних годину дана - казао је он.

Дипломирана комуниколошкиња за односе с јавношћу на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци. Од децембра 2025. године запослена је у "Гласу Српске" као новинарка градске рубрике.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.