Фабрике обуће на "инфузији"

БАЊАЛУКА - Глобална економска криза, пад потрошње и нелојална конкуренција довели су обућарску индустрију Српске у један од најтежих периода у посљедњих неколико деценија, о чему најбоље свједоче пуна складишта, отказане или одгођене наруџбе, док трошкови пословања расту, а радна снага недостаје.

Домаће фирме, које су годинама биле ослоњене на извоз у земље ЕУ, све теже парирају јефтинијој производњи из Азије и неконтролисаном увозу путем онлајн платформи, због чега је опоравак сектора неизвјестан и у овој години.

Власник компаније "Санино" из Дервенте Радован Пазуревић казао је да је прошла година била једна од најтежих у пословању ове фирме.

- Разлози су бројни, од глобалне свјетске кризе до презасићености тржишта. Претходних година интензивно смо радили за велике свјетске компаније које су у међувремену значајно напуниле своја складишта - рекао је Пазуревић за "Глас Српске".

Истиче да је пад куповне моћи, прије свега у западним земљама, довео до смањења потрошње и интереса за куповину, што се директно одразило и на домаће произвођаче.

- Трговине и робне куће не повлаче уговорене количине, па велики број фирми има високе залихе обуће у складиштима - навео је Пазуревић.

Додао је да се европске компаније све више окрећу азијском тржишту, због чега се домаћи произвођачи налазе у озбиљном проблему.

- Наши конкуренти су земље са много нижом цијеном рада и лакшом доступношћу радне снаге, попут Вијетнама, Индије и Кине, којима европски партнери све чешће повјеравају послове - истакао је Пазуревић.

Када је ријеч о запосленима, он је навео да је смањење обима посла условило и смањење броја радника.

- И даље је присутан одлив радне снаге, а старосна структура је таква да нас у наредних пет година очекује озбиљан проблем, јер ће бити све мање заинтересованих за рад у обућарској индустрији - упозорио је Пазуревић.

Са њим је сагласан и директор бањалучке фабрике обуће "Бема" Маринко Умичевић, који је прошлогодишње пословање ове фирме оцијенио као изузетно тешко, уз песимистичне прогнозе и за текућу.

- Прошла година је била грозна, а бојим се да ова неће бити ништа боља. Потрошња обуће у Њемачкој пала је на свега три пара по становнику годишње, што је за индустрију огроман удар - рекао је Умичевић, нагласивши да је инфлација појела сва повећања.

Посебно је указао на, како каже, разоран утицај интернет-платформе "Тему" на домаћу производњу.

- Само лани та апликација "Бему" је коштала око 300.000 КМ. Ципеле се продају за пет марака, без декларације, без поријекла, без података о материјалу и произвођачу - истакао је Умичевић и упозорио да морамо заштитити домаћу производњу.

Ипак, прошлу годину су завршили без дугова, али, како каже, на "инфузији".

За ову најављује преговоре са ино-партнерима.

- Крећемо од нуле. Пети узастопни период без озбиљне зиме у Европи додатно је смањио продају - казао је Умичевић, не кријући забринутост. Говорећи о извозу, навео је да чак 90 одсто производње "Беме" завршава на њемачком тржишту.

Са друге стране, пад потражње на европском тржишту није много уздрмао фабрику обуће "Дермал" из Котор Вароша, која је прошле године, како истиче директор  Раденко Бубић, успјела да одржи стабилан обим посла.

- Повећали смо број купаца, што нам је омогућило да током читаве године имамо довољно посла и да продају повећамо за око десет одсто у односу на 2024, иако је то и даље мање него у 2023. години - навео је Бубић, који је и нови министар привреде и предузетништва РС.

Према његовим ријечима, растући трошкови један су од кључних проблема са којима се суочавају произвођачи.

- Већ имамо уговорене послове и попуњену производњу током читаве године. Иако је било отказивања појединих налога и краткотрајних застоја у производњи, успјели смо да довођењем нових купаца надомјестимо губитке, иако тај процес траје и по неколико мјесеци - рекао је Бубић и додао да приоритет остаје задржавање радне снаге.

Радна снага

Када је ријеч о радној снази, Маринко Умичевић истиче да се суочавају са хроничним недостатком радника.

- Радници одлазе у Хрватску, Словенију, Њемачку. Нема отказних рокова, нема обавеза. Немамо више ни средњих школа које образују обућаре, па људе морамо сами обучавати. Данас нам је око 70 одсто радника са основном школом - казао је Умичевић и додао да су расписали конкурс за 50 радника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.