Европска криза обара извоз

БАЊАЛУКА - Индустрија у Републици Српској биљежи двоцифрен пад у прва четири мјесеца ове године, уз изражено слабљење производње у кључним секторима и све већи утицај кретања на иностраним тржиштима.

Према најновијем извјештају Републичког завода за статистику индустријска производња у Српској мања је за чак 13,2 одсто у односу на исти период прошле године.

У поређењу са 2025. када је пад износио 3,4 одсто, ријеч је о значајном погоршању трендова. Највећи притисак на укупну индустрију долази из сектора вађења руде и камена, гдје је забиљежен пад од 20,8 одсто.

Негативни тренд присутан је и у енергетици, гдје је производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом и паром смањено за 10,3 одсто, док је шире рударство у паду од око седам одсто.

Структура индустријске активности додатно потврђује слабљење. У прерађивачкој индустрији највећи пад биљежи производња текстила, која је готово преполовљена у односу на прошлу годину. Значајан пад евидентан је и у производњи рачунара, електронске и оптичке опреме, коже и кожних производа, папира, базних метала, електричне опреме те машина и уређаја.

Већа производња дрвета

С друге стране, поједини сегменти биљеже раст. Већа је производња дрвета и производа од дрвета, док је прехрамбена индустрија у плусу од око три одсто. Посебно забрињава податак да је само у априлу индустријска производња била мања за 13,2 одсто у односу на исти мјесец прошле године, што спада међу израженије годишње падове у посљедњем периоду.

Слични трендови видљиви су и у индустријском промету, који додатно потврђује зависност домаће привреде од иностраног тржишта. Укупан промет индустрије у мају 2026. биљежи благи раст од 0,5 одсто у односу на просјек из 2025. године, али је у годишњем поређењу и даље у паду.

У односу на мај прошле године, индустријски промет мањи је за девет одсто. Највећи пад забиљежен је на иностраном тржишту, гдје је промет смањен за више од 15 одсто, док је домаће тржиште у истом периоду порасло за 2,7 одсто. У периоду јануар-мај укупна индустријска активност мања је за 1,6 одсто у односу на исти период прошле године, уз израженији пад у извозним гранама. Коментаришући ове податке, предсједник Привредне коморе Горан Рачић каже да је домаћа економија снажно изложена кретањима на међународном тржишту, прије свега Западне Европе, која је главно извозно одредиште. Како је појаснио, око 70 до 75 одсто извоза иде у развијене земље Западне Европе, прије свега у Италију, Аустрију и Њемачку, па се поремећаји у тим економијама директно прелијевају на домаћу привреду.

Шири тренд

- Пад индустријске производње и промета дио је ширег тренда, посебно израженог због слабљења потражње на кључним извозним тржиштима - навео је Рачић.

Као примјер навео је поремећаје у металском и рударском сектору, гдје су слабија европска индустријска активност и смањене наруџбе довели до застоја у производњи. Нагласио је и да прерађивачка индустрија и даље остаје кључни стуб економије Српске, јер учествује са око 90 одсто у укупном извозу, што је чини посебно осјетљивом на кретања у Европској унији.

- Све ове кризе, од рата у Украјини, преко сукоба на Блиском истоку, до глобалних економских и политичких тензија, стварају неповољну атмосферу на европском тржишту. Без стабилизације европске индустрије тешко је очекивати повратак јачег раста - поручио је Рачић.

Он ипак оцјењује да простор за опоравак постоји у средњорочном периоду, уз стабилизацију глобалних прилика и јачање индустријске активности.

Преглед

У поређењу са претходних неколико година, индустријска производња у Републици Српској показује продужено слабљење без јасног опоравка. Подаци Републичког завода за статистику указују на то да су током 2023. и 2024. године забиљежени израженији годишњи падови и осцилације у индустријској активности, посебно у прерађивачкој индустрији, рударству и енергетици. Такви трендови настављени су и у 2025. години, док почетак 2026. показује додатно погоршање у односу на исти период прошле године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.