Европа у страху од несташице керозина и отказивања летова

Љетни одмори у Европи су под знаком питања док се авио-компаније суочавају с растућим цијенама авионског горива и могућим поремећајима у снабдијевању.

Ниско-буџетна авио-компанија Трансавиа ове седмице најавила је прва отказивања летова у мају и јуну, наводећи нагли раст цијена керозина, широко кориштеног авионског горива. Како рат на Блиском истоку траје, европски авио-превозници припремају се за додатна отказивања, али се надају да ће избјећи несташицу горива која би овог љета приземљила њихове флоте.

Питање које се све чешће поставља јесте да ли је уопште сигурно планирати летове овог љета. Због блокаде Ормуског мореуза, која ремети глобална нафтна тржишта, расте забринутост да би Европа могла остати без авионског горива неколико седмица прије врхунца љетне сезоне.

Аларм је упаљен средином априла, када је званичник Међународне агенције за енергију упозорио да Европа има "можда шест седмица залиха авионског горива".

Трансавиа је тако постала најновија авио-компанија, након Рyанаира и Волотее, која је најавила отказивање дијела европских летова у мају и јуну, због високих трошкова горива и потешкоћа у увозу керозина из земаља Залива.

Како мировни преговори између САД-а и Ирана стагнирају, а саобраћај кроз Ормуски мореуз остаје блокиран, поставља се питање колико је вјероватно да ће европски летови овог љета бити масовно обустављени.

Несташица узрокована падом увоза

Седмицама већ недостатак увоза нафте и нафтних деривата из земаља Залива, усљед блокаде Ормуског мореуза, подстиче спекулације о могућој несташици керозина, горива које покреће већину авионских мотора.

"Француска производи знатно мање керозина него што троши. Годишње се произведе око три милиона тона, док је потрошња око пет милиона. Разлика се надокнађује увозом, првенствено с Блиског истока", казао је професор са Универзитета у Антверпену Wоутер Деwулф.

Земље Залива извозе не само сирову нафту, већ и прерађене производе попут Јет А-1 горива, најчешће кориштеног авионског керозина.

Подаци француског Министарства енергетике показују да је прије рата на Блиском истоку око 50 одсто авионског горива било произведено у Француској, 20 одсто долазило је с Блиског истока, а преосталих 30 одсто из Европе, САД-а и Азије.

Слична ситуација је и у другим европским земљама.

"Европа производи врло мало нафте и смањила је капацитете прераде у посљедњих неколико година. Све више зависи од увоза прерађених производа, што је чини рањивом на глобалне кризе", казао је енергетски стручњак Тери Брос.

Француска: Нема ризика у наредним седмицама

Ипак, стручњаци наводе да је Француска у нешто бољој позицији од неких комшија јер мање зависи од увоза с Блиског истока.

Велика Британија, на примјер, увози око 60 одсто керозина из Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и Кувајта.

Два главна паришка аеродрома, Орлy и Чарлес де Гаулле, требала би избјећи озбиљније посљедице евентуалне несташице захваљујући мрежи нафтовода повезаној с рафинеријама и терминалом у Ле Хавреу.

Већина сирове нафте за те системе долази из Сјеверне Америке, што Француску ставља у повољнији положај у односу на друге земље.

Влада је саопштила да располаже стратешким залихама довољним за око два мјесеца, док комерцијалне залихе на аеродромима могу покрити десетак дана операција.

"Тренутно не постоји ризик од несташице керозина у наредним седмицама", изјавила је портпаролка Владе Мауд Брегеон.

Стручњаци упозоравају да би продужени сукоб могао изазвати проблеме касније током године.

"Ова комбинација фактора вјероватно ће спасити љето, али остаје питање колико ће криза трајати. Ако се сукоб настави, исти проблеми могли би се појавити на јесен, у октобру или новембру", рекао је Деwулф.

Француска и Европска унија већ припремају мјере за суочавање с могућим дуготрајним поремећајима, укључујући повећан надзор залиха и максимално кориштење рафинеријских капацитета.

Европска комисија упозорила је да би могла бити потребна колективна акција да би се очувало функционирање јединственог тржишта и осигурала стабилност снабдијевања.

Путници могу очекивати скупље карте

Иако несташица можда неће бити непосредна пријетња, путници би могли осјетити друге посљедице.

"Треба разликовати доступност и цијену. Чак и без несташице, цијене авионских карата могу значајно порасти", рекао је Брос.

Цијена керозина више је него удвостручена због рата на Блиском истоку, а гориво чини и до 40 одсто цијене авионске карте.

Највећи удар очекује се код ниско-буџетних авио-компанија, које послују с малим маржама. Због тога су компаније попут Трансавие већ биле приморане повећати цијене и отказати мање исплативе летове.

"Не ради се толико о несташици колико о профитабилности. Ако цијене карата постану превисоке, авио-компанијама ће бити исплативије приземљити авионе", додао је Брос.

Шта учинити ако је лет отказан

У случају отказивања лета, путници имају ограничене опције.

По законима Европске уније, авио-компаније имају право отказати летове ако путнике обавијесте најмање 14 дана унапријед.

У том случају дужне су понудити поврат новца или алтернативни лет без додатних трошкова.

Међутим, нису обавезне исплатити одштету ако је отказивање посљедица "ванредних околности", попут актуелне кризе узроковане ратом на Блиском истоку, преноси Фена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.