Економисти о Споразуму о централноевропској зони слоб

Разумљив је отпор неких лобистичких кругова, јер ће јача конкуренција директно "ударити" на њихов интерес, рекао Рајко Томаш

БAЊA ЛУКA - БиХ нема пуно избора и треба приступити Споразуму о централноевропској зони слободне трговине (ЦЕФТA), али да би он био ефикасан и да се људи не би плашили онога што он доноси, морамо промијенити начин вођења политике. Овај споразум врши притисак на коришћење домаћих ресурса и сам по себи доприноси креирању амбијента у којем ће домаћа производња бити стимулисана. Ово је за наш лист рекао редовни професор Економског факултета у Бањој Луци Рајко Томаш. Према његовим ријечима, имамо, нажалост, лошу привредну структуру и вашарску економију, у којој све увозимо и мало производимо. Из тих разлога управо нам и треба споразум којим ће се стимулисати развој домаће производње и спријечити дјеловање привредних лобија, који коче развој домаће привреде. - Разумљив је отпор неких лобистичких кругова, јер ће јача конкуренција директно "ударити" на њихов интерес. Међутим, дугорочно, овај споразум присиљава власти да воде другачију економску политику, која ће стимулисати развој домаће производње и запошљавати домаће кадрове - додао је Томаш. Он је нагласио да ЦЕФТA треба да замијени компликоване билатералне споразуме, које су међусобно потписивале земље југоисточне Европе. Предности које ЦЕФТA доноси јесу шири економски простор и излазак на веће тржиште, које у овом моменту обухвата око 30 милиона потрошача. Поред овога, дугорочна тенденција се огледа у укидању царина и у потпуности успостављање слободне трговине. - Међутим, споразум ће допринијети јачању конкуренције. Укидање царина смањиће цијене производа и на основу тога може доћи до смањења каматних стопа, као и смањења трошкова производње - нагласио је Томаш. Укидање царина одразиће се на смањење јавних прихода држава чланица ЦЕФТA-е и тиме ће се извршити притисак на смањење и рационализовање јавне потрошње у земљама. - Исто тако, појачана конкуренција извршиће притисак на пререструктурисање домаће производње. У БиХ и земљама у региону у којима треба да почне примјена споразума проблем је лоша структура производње, неприлагођене европском тржишту. ЦЕФТA ће, у сваком случају, а то је једна од главних карактеристика, извршити притисак на предузећа да се окрену производњи и домаћим ресурсима и тиме ће се разарати спекулативни лобији, који у великој мјери диригују тржиштем читавог подручја - објаснио је Томаш. Он је нагласио да ће, у сваком случају, споразум допринијети бржем привредном расту, донијети предности за инвеститоре, што повлачи рад, запосленост и веће плате. - Предности ће свакако наићи на отпор. Велики дио наше привреде није навикнут на законе тржишта, снажну конкуренцију и чињеница је да већи број предузећа, због малог нивоа производње, може опстати само на затвореном тржишту - истакао је Рајко Томаш. Овим споразумом се, додао је он, земље у региону оријентишу на заједничку будућност у Европској унији и ослобађају се неповјерења из прошлости, што јача стабилност у региону. Велика предност споразума је и у томе што се у односима ових земаља употребљавају правила трговинске организације и Европске уније, чиме се земља припрема за прикључење Унији. Кад се све зброји ово дјелује као снажан притисак на убрзавање процеса европских интеграција. - Слободна трговина има негативне посљедице за домаће произвођаче, јер домаћа привреда није конкурентна. Aли, с друге стране, поменути споразум је користан, јер омогућава домаћим предузећима да своје робе и услуге пласирају на тржишта земаља потписница - рекао је економски аналитичар Горан Радивојац. Он је истакао да је за БиХ највећи проблем то што немамо предузећа која су спремна и могу ући у тржишне утакмице. - Земље у окружењу нису забраниле увоз производа, али су одређеним мјерама заштитили производњу. Смањењем администрације индиректно помажу сопствену производњу и произвођачима омогућавају начин да зараде - објаснио је Радивојац и нагласио да би више пажње требало посветити унапређењу конкурентности домаћих предузећа. Д. ПЕЈИЋ ЦAРИНСКA ЗAШТИТA - Заштита домаће производње на нашим просторима се поистовјећује са царинском и постављањем високих увозних баријера. Међутим, треба створити услове да домаћа привреда буде снажна и да се не плаши конкуренције, јер само таква може донијети предност домаћем становништву. Привреда којој требају царински облици заштите да би опстала производи лоше производе, нуди лоше услуге и цијену њеног опстанка плаћа домаће становништво. Нецарински облик, који ће креирати добре услове привређивања домаћим компанијама и омогућити да користе предности домаћег терена, много је бољи облик заштите - закључио је Рајко Томаш.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.