Дрвна индустрија наставља да тоне: Трошкови расту, профити падају

БАЊАЛУКА - Дрвна индустрија у Српској наставља да тоне под теретом дуготрајне кризе, смањене потражње и све већих трошкова пословања, а према прогнозама привредника, ни наредна година неће донијети опоравак, већ још једну борбу за голи опстанак.

У условима нестабилних тржишта и слабљења европске привреде број предузећа која гасе производњу расте из мјесеца у мјесец.

Секретар Удружења шумарства и прераде дрвета при Привредној комори РС Игор Андрић истиче за "Глас" да је опстанак предузећа у овом сектору све више угрожен.

- Ситуација је можда у појединим фирмама боља, имају нове наруџбе, али информације са терена показују да је доста предузећа у посљедње вријеме престало са радом. Једноставно, нису могла да прегурају ову кризу. Генерално, ситуација није добра. Има неких малих помака, али то је индивидуално, од предузећа до предузећа. Ријетки су они који имају партнере који, упркос кризи, добро раде - рекао је Андрић. Он додаје да је велики проблем зависност домаћих фирми од иностраних купаца.

- Када партнер из иностранства дође у проблем, аутоматски и наше предузеће пада. Ко је имао више купаца, може наставити посао са другим, а ко је био везан за једног купца, тај једноставно страда - истакао је Андрић додавши да већина фирми када је ријеч о сировинама зависи од јавног предузећа.

Да је дрвна индустрија у најтежем положају послије кризе 2008. године, потврђује и предсједник Удружења дрвопрерађивача РС Дарко Партало.

- Дрвна индустрија не престаје да клизи низбрдо. У посљедње три године пала је за 55 одсто. Много озбиљних фирми је затворено, а велики број њих послује негативно. Свима нам је профитабилност озбиљно пала, радимо са минималним добицима, неке фирме су ушле у минус, али гурају даље - навео је Партало. Он истиче да је ситуацију додатно погоршало, како каже, неосновано повећање цијена сировине, као и осталих трошкова.

- Имамо најскупљу сировину која, када је буква у питању, није доступна кад нам треба. Добијамо је љети, када је квалитет лош, а тржишта нема. Поред тога, суочавамо се са недостатком радне снаге. Тешка су времена и потребна је подршка Владе РС и предузећа "Шуме РС" - поручио је Партало.

Према његовим ријечима, судбина ове индустрије у великој мјери зависи од глобалних кретања.

- Наше главно тржиште је Европа. Ако би се завршио рат у Украјини, када би Европа оживјела, камате пале и грађевина кренула, било би боље. Ако се то ускоро не деси, чека нас још једна тешка година у којој ће само најуспјешнији преживјети - казао је Партало додајући да су до 2022. године, када је све кренуло низбрдо, константно биљежили раст од пет до 20 одсто.

Сличну слику из праксе потврђује и власник компаније "Петропројект" из Братунца Јанко Петровић, који је и потпредсједник Уније удружења послодаваца РС. Према његовим ријечима, потражња за њиховим производима је стабилна, али највећи проблем представља немогућност корекције цијена, док сви трошкови расту.

- Цијене које смо спустили прије неколико година задржане су и данас, осим пелета, коју кроје трговци. То нема смисла и све ће нам се вратити као бумеранг - упозорио је Петровић. Он истиче да њихова компанија намјештај извози широм свијета, док плоче пласира искључиво у Европу.

- Њемачка и Француска посустају, оживјела је само Италија. Очекујемо да се ускоро отвори и тржиште Израела, што би донекле поправило ситуацију. Међутим, још једна неизвјесна година је пред нама. Најбоље о стању у индустрији говори податак да чак 24 фирме нису повукле сировину од прошле године, док је најмање трећина њих пред затварањем. Опстају углавном они који имају више купаца и нису наслоњени само на Њемачку - рекао је Петровић.

СТАТИСТИКА

Према подацима Републичког завода за статистику, производња шумских сортимената у септембру ове у односу на септембар прошле године већа је за 43,9 одсто, а продаја шумских сортимената за 44,8 процената. Производња шумских сортимената од јануара до краја септембра ове године у односу на исти период лани мања је за 4,3 одсто, док је продаја шумских сортимената већа за 1,7 процената.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.