Декарбонизација привреде БиХ у фокусу у 2025. години

Ријеч је о порезу који је ЕУ увела за производе из такозваних угљен-интензивних сектора – гвожђе, челик, алуминијум, цемент, ђубриво, електрична енергија и водоник, који се увозе из трећих земаља које нису чланице ЕУ.

Маринковић је указао да ће у БиХ најпогођенији бити челик, цемент, електрична енергија, која има посебан утицај на све остале гране привреде, те додао да, уколико БиХ не уђе у тај систем, онда ће домаће електропривреде приликом извоза електричне енергије бити у обавези да плаћају таксу, а тада ће се поставити основано питање - гдје се та такса плаћа.

"Ако се буде плаћала у ЕУ, онда бих то назвао досипањем воде у море. Будући да свакако треба да је плаћамо, онда је логично и најбоље да се плаћа у БиХ, да се из тих средстава стимулише прелазак других или тих индустрија на енергетски ефикасније", рекао је Маринковић и додао да БиХ може сама употребљавати средства која се добију издвајањем, а не да се она уплаћују у европске фондове.

Према његовим ријечима, то је једна од активности која ће бити у фокусу рада и Спољнотрговинске коморе, која на томе ради већ двије године, као и на зеленој и циркуларној економији, дигитализацији производних процеса и убрзању производних ланаца.

"Посебно је важан наш рад, заједно са институцијама у земљи, на уређењу законодавног оквира и побољшању услова производње, а тиме и извоза, јер све оно што Комора ради, ради како би се повећала продуктивност и компаративна предност домаћих предузећа, а све са циљем да конкурентност буде на значајно већем нивоу како бисмо могли да се успјешно носимо са захтјевима тржишта", нагласио је он.

Маринковић је рекао да је Комора у 2025. години, осим редовних сајамских манифестација, планирала и реализацију њих осам са Привредном комором Републике Српске и шест са Привредном комором ФБиХ да би се домаћи привредници упознали о условима пословања на новим тржиштима и са новим партнерима.

НЕОПХОДНО РИЈЕШИТИ ПИТАЊЕ ДУЖИНЕ БОРАВКА ПРОФЕСИОНАЛНИХ ВОЗАЧА У ЕУ

Он је рекао да је дужина боравка професионалних возача у ЕУ проблем стар око двије године, те да се нада да ће то бити ријешено у првом кварталу 2025. године, јер би комплетна привреда БиХ могла бити у проблему.

Маринковић је подсјетио да је Спољнотрговинска комора још тада затражила да се изједначи третман професионалних возача са кабинским особљем других видова транспорта, те да се возачи камионских јединица не третирају као туристи или обични грађани БиХ, будући да они то нису, јер обављају привредну дјелатност.

"Након тога смо покренули иницијативу, заједно са коморама земаља Балкана Србије, Сјеверне Македоније, Црне Горе, у којој смо захтијевали од ЕУ да ријеши ово питање, с обзиром на то да исти проблем имају и возачи из региона", рекао је Маринковић и додао да се ограничава боравак професионалних возача из БиХ у ЕУ на 90 дана, у било којем периоду од 180 дана.

Према његовим ријечима, БиХ ионако недостаје радна снага, фали возача који и без овог проблема одлазе из земље, а ограничавање њиховог боравка у ЕУ само ће то убрзати, што ће додатно погодити економију земље, јер ће транспорт робе из БиХ бити у проблему.

ЗА ПРИВРЕДУ 2024. БИЛА РЕЛАТИВНО ДОБРА ГОДИНА

За привреду БиХ прошла година била је релативно добра, имајући у виду да амбијент у којем су пословале извозно оријентисане фирме није био баш сјајан, изјавио је Срни потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ Здравко Маринковић.

"Резултати које смо постигли за 11 мјесеци прошле године нису охрабрујући, што показује колико су БиХ и њена привреда зависни од иностраних кретања, конкретно од кретања на тржишту ЕУ", истакао је Маринковић.

Према његовим ријечима, све оно што се дешавало у 2023. години, настављено је у 2024. години, а као позитивно може се констатовати да је само једним дијелом заустављена инфлација и сведена у неке нормалне оквире.

ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА У ВАЖНИМ ЕВРОПСКИМ ДРЖАВАМА ЗА БиХ НИСУ БИЛА ОХРАБРУЈУЋА

Маринковић је навео да привредна кретања у важним европским државама за БиХ нису била охрабрујућа нити добра, а прије свега је ријеч о неколико земаља са којима БиХ има традиционално добру и јако високу економску сарадњу - Њемачкој, Аустрији, у посљедње вријеме Италији, док је салдо такође негативан и са Словенијом.

Према његовим ријечима, ових неколико држава са којима БиХ има највећу робну размјену, будући да су у извјесним проблемима, допринијело је да извозни резултати генерално буду лоши.

Он је рекао да је извоз БиХ за 11 мјесеци прошле године пао за око 4,3 одсто, а реализован је у износу од око 15,2 милијарде КМ, док је увоз нешто мало повећан и износио је око 26,7 милијарди КМ.

"Нажалост, повећали смо дефицит и он је сад 11,5 милијарди КМ. Параметар који константно пратимо, а то је покривеност увоза извозом, из године у годину пада и за 11 мјесеци износио је 57 одсто", нагласио је Маринковић.

Он је подсјетио да је БиХ прије четири године имала покривеност увоза извозом 66 одсто и да је наставила константно да пада, те додао да је тај пад био неминован, имајући у виду у коликој је мјери БиХ ослоњена на тржише ЕУ /више од 73 одсто извоза реализује се на европско тржиште, а 67 одсто робе се увози са тог тржишта/.

Према његовим ријечима, у 2023. години БиХ је имала значајан извоз електричне енергије, што је изостало у 2024, извоз алуминијума је у једном дијелу 2023. падао, а у прошлој години се мало стабилизовао, док је извоз индустрије челика и гвожђа у знатном паду.

Маринковић је навео да је за 11 мјесеци прошле године у односу на исти период 2023. мање извезено челика за 200 милиона КМ, а електричне енергије за око 400 милиона КМ.

"Ауто-индустрија у ЕУ је у значајној рецесији, тако да се сва наша ауто-индустрија налази у значајном проблему. Текстилна и кожарска индустрија такође, због смањене потрошње на европском тржишту, али и дрвна индустрија, на коју се БиХ дугорочно ослањала, због смањења куповне моћи, посебно на њемачком тржишту, гдје је дошло до смањења наруџби намјештаја, тако да је и ова грана привреде, у домену намјештаја, једним дијелом пала", нагласио је Маринковић и додао да су то гране привреде које су у 2024. години утицале на дебаланс који се појавио за 11 мјесеци.

ПОСТОЈИ ПРОСТОР ЗА ОТВАРАЊЕ НОВИХ ТРЖИШТА

Када је ријеч о тржишту ЕУ, Маринковић је навео да је за БиХ најзначајнија Њемачка, са којом има уравнотежену сарадњу по приципима паритета 100 одсто – колико се увезе толико се извезе, иако је ова европска земља у рецесији.

"Са Аустријом имамо још бољи однос, имамо суфицит од 108 одсто, ту је и Словенија, која има значајно мјесто, и Италија. Не можемо изоставити ни нашу сусједну земљу Хрватску", рекао је Маринковић и додао да БиХ са пет држава са простора ЕУ остварује највећу спољнотрговинску сарадњу, али да има простора за проширење.

Према његовим ријечима, посљедњу годину дана остварен је напредак у извозном смислу са Чешком, Словачком, Холандијом, Француском, те са Великом Британијом, која није у ЕУ, али је повећана сарадња.

"Постоји простор да се и са осталим земљама ЕУ оствари боља сарадња, јер је очито да криза која је погодила Европу, није све равномјерно погодила, па су се наши привредници окренули њима", нагласио је Маринковић и додао да Комора помаже да се изврши дисперзија тржишта, како у оквиру ЕУ, тако и на неким другим подручјима.

Он је напоменуо да постоји много простора за отварање нових тржишта, и то на сјеверу Африке, те да је било и неких разговора о Јужној Америци, што би смањило зависност домаће привреде од неколико земаља.

ОКРЕНУТИ СЕ ДОМАЋИМ ПРОИЗВОДИМА - КВАЛИТЕТНИ КАО И УВОЗНИ

Маринковић сматра да би се сви у БиХ требали окренути домаћој производњи и њеним производима.

"Грађане позивам да се окрену домаћим производима кад год је то могуће, јер на такав начин поспјешују домаћу привреду, чувају радна мјеста, проширују материјалну основу наших предузећа", рекао је Маринковић.

Он је оцијенио да су домаћи производи једнако квалитетни као и они из увоза, те да се опредјељивањем за домаће директно утиче на дебаланс који БиХ има у спољнотрговинској размјени, а са друге стране доприноси цјелокупном развоју земље.

"Са друге стране, порука институцијама и властима у земљи је да морају бити бржи, ефикаснији, морају више радити заједно са привредним асоцијацијама на уређењу интерних односа, тржишта, а све с циљем да домаћа привреда буде стабилнија, јача, јер сви живимо од ње", закључио је Маринковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.