Да ли Вертикални гасни коридор може промијенити енергетску слику региона

БАЊАЛУКА - Евентуално прикључивање Србије такозваном Вертикалном гасном коридору могло би да отвори нови правац снабдијевања региона, али не би могло, преко ноћи, да замијени руски гас. За Србију би то значило већу могућност избора између различитих извора, док би Република Српска посредно могла добити још једну опцију за снабдијевање.

• Вертикални гасни коридор требало би да повеже више земаља југоисточне и централне Европе, а евентуално прикључење Србије отворило би нови правац снабдијевања гасом, али не би могло да замијени руски гас.
• Стручњаци упозоравају да су кључни изазови ограничени капацитети, недовољне количине гаса и виши трошкови течног природног гаса (ЛНГ), због чега нови коридор не значи аутоматски и јефтиније снабдијевање.
• Република Српска припрема нови уговор са руским „Гаспромом“ како би обезбиједила наставак стабилног снабдијевања и задржала повољне набавне цијене гаса.

Вертикални гасни коридор није извор гаса, већ транспортни правац који треба да повеже Грчку, Бугарску, Румунију, Молдавију, Украјину, Мађарску и Словачку, уз могуће прикључивање Србије и Сјеверне Македоније. Гас би тим путем могао стизати из више праваца, прије свега као ЛНГ који преко грчких терминала улази у регион, али и из Азербејџана Јужним гасним коридором.

У тој поставци Грчка настоји да се наметне као једна од главних улазних тачака за гас у југоисточну Европу. Грчки министар енергетике Ставрос Папаставру навео је да у ту земљу годишње улази око 17 милијарди кубних метара гаса, од чега око 11 милијарди иде даље према сјеверу. Атина очекује и да у септембру буду потписани споразуми о укључивању Србије и Сјеверне Македоније у овај правац.

Међутим, енергетски стручњак Војислав Вулетић сматра да су грчке амбиције знатно веће од стварних могућности.

- Бојим се да од тога нема ништа јер Грчка нема те капацитете, поготово не складишне, који би омогућили нормално снабдевање европског тржишта. Као што сам већ много пута рекао, нема ништа без руског гаса - истакао је Вулетић за "Глас".

Без обзира на такав став, за Србију би прикључивање коридору значило већу флексибилност. Ипак, нови правац не би аутоматски потиснуо руски гас, који и даље највећим дијелом стиже Балканским, односно Турским током.

Кључни проблем је што изграђени капацитети не значе и да постоји довољно гаса за њихово пуњење. Интерконектор Србија - Бугарска има капацитет од око 1,8 милијарди кубних метара годишње, док су садашње количине азербејџанског гаса за Србију око 400 милиона кубика. 
За веће коришћење тог правца био би потребан и ЛНГ који преко грчких терминала улази у регион, након чега би се транспортовао према Бугарској и Србији. 

А ту се отвара и питање цијене. ЛНГ није само цијена самог гаса, већ укључује и трошкове транспорта, регасификације и даљег преноса. Зато нови правац може донијети већу сигурност снабдијевања, али не значи аутоматски и јефтинији гас.

Додатну сложеност уноси и Азербејџан, који се у европским плановима појављује као један од алтернативних снабдјевача, иако истовремено повећава увоз руског гаса. "Политико" наводи да је Баку од "Гаспрома" већ уговорио најмање милијарду кубних метара, док стручњаци сумњају да без руског гаса не би могао да одржи планирани раст извоза у Европу.

Све то, како сматра Вулетић, показује да европска потрага за алтернативом руском гасу није једноставна промјена једног снабдјевача другим. Нови правци могу повећати број опција, али остају питања одакле гас долази, колико га има и колико кошта.

ПОВЛАШЋЕНИ ПОЛОЖАЈ

Република Српска припрема нови уговор са руским "Гаспромом", којим би требало да буде обезбијеђен наставак стабилног снабдијевања руским гасом. Српска ће на овај начин обезбиједити да заједно са Бјелорусијом и даље има најповољније набавне цијене овог енергента, које су далеко ниже од берзанских. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.