"Црни петак" рај за интернет преваранте: Како да им "доскочите"
БАЊАЛУКА - Помама коју доноси "црни петак" увелико се захуктава и у Републици Српској, а дану великих снижења, осим шопингхоличара, радују се и виртуелни криминалци, због чега домаћи стручњаци за сајбер безбједност упозоравају грађане на повећан ризик од интернет превара приликом онлајн куповине.
Док купци непромишљено хрле за попустима и дуго жељеним артиклима, ни не слуте да су велика снижења и дани који служе за "пражњење новчаника" погодни за интернет преваре.
Сајбер криминалци су, према процјенама стручњака, током ове године покренули више од 38 милиона "фишинг" напада широм свијета, а очекивања су да ће се тај број током "црног петка" знатно увећати јер ће многи потрошачи куповати на трговачким интернет платформама.
Због повећаног ризика од интернет превара стручњаци из ЦЕРТ-а, одјељења при Агенцији за информационо-комуникационе технологије Републике Српске, позивају све грађане да буду опрезни, те препоручују кораке како би заштитили личне податке и финансије далеко од очију злонамјерних хакера.
- Обавезно избјегавајте сумњиве веб-странице, односно провјерите URL адресу. Увјерите се да страница почиње са "https://", што указује на безбједну везу. Избјегавајте и непознате продавце, то јест купујте само на познатим или добро оцијењеним сајтовима. Ако сте на новој страници, истражите рецензије и искуства других купаца - савјетује тим ЦЕРТ-а.
Упозоравају да је потребно пазити и на копије познатих сајтова јер преваранти често праве веб-странице и апликације које изгледају као оригиналне, с благим разликама у URL адреси.
- Избјегавајте и понуде које звуче предобро да би биле истините. Ако је цијена производа знатно нижа од тржишне, могуће је да је у питању нека врста преваре. Такође, понуде које захтијевају хитну акцију често служе да натјерају корисника да поступи без размишљања. Када је ријеч о такозваним "фишинг нападима" не "кликћите" на сумњиве линкове у СМС порукама или порукама на друштвеним мрежама јер могу одвести на веб-странице које краду личне податке - наглашавају у ЦЕРТ-у и додају да лични подаци, попут ЈМБ-а или лозинке, не би требало да су тражене информације код куповине.
И секретар Удружења за информационо-комуникационе технологије при Привредној комори РС Слободан Драгичевић наводи за "Глас" да сваки догађај који у први план лансира масовнију употребу интернет сервиса, као што је онлајн продаја током "црног петка", доноси одређене изазове о питању сајбер безбједности.
- Велики проценат наших грађана сада већ увелико практикује да купује на интернету, а због реклама на друштвеним мрежама и разним сајтовима који нас посљедњих дана буквално бомбардују о снижењима, на онлајн шопинг одлучиће се још већи број људи. Оно што је најважније је да шопингхоличари приликом онлајн куповине користе безбједне методе плаћања. Да не користе картице својих текућих рачуна, него намјенске картице за куповину на којима могу ограничити вријеме за трансакције и на располагању имати тек онолико новца колико желе потрошити на куповину - појашњава Драгичевић.
Према његовим ријечима, сајбер криминалци су усавршили и разрадили низ метода путем којих долазе до података грађана.
- Грађанима препоручујем да никада никоме не скенирају, не копирају и не шаљу своју кредитну картицу. Ако неко треба да вам уплати новац, онда му дајте број жиро рачуна, а не да копирате комплетну картицу - нагласио је Драгичевић и додао да су лажни кју ар кодови нова опасност која вреба на интернету. У питању су, појашњава Драгичевић, кодови налијепљени преко оригиналних, а путем којих преваранти траже уношење података корисника.
- Треба читати пажљиво. Служе се разним формама па тако, на примјер, умјесто нуле ставе слово "о" и обрнуто, и то буде једина разлика у односу на прву адресу - казао је Драгичевић.
Члан бањалучког Удружења за заштиту потрошача "Реакција" Душан Срдић каже да им се нису обраћали потрошачи који су били жртве интернет превараната, али да то не значи да их нема.
- Потрошачима савјетујемо да купују од легалних трговаца, да отворе широм очи и буду опрезни - рекао је Срдић.
ПОВРАТ НОВЦА
У ЦЕРТ-у савјетују потрошачима и да обавезно прочитају услове поврата новца, односно да провјере да ли трговац нуди гаранцију или политику поврата новца у случају проблема.
- Избјегавајте продавнице које немају јасне информације о начину контакта и без адресе. Провјерите и опис производа, будите сигурни да купујете оригиналан производ, а не фалсификат. Ако нешто изгледа сумњиво, боље је изабрати алтернативу приликом куповине - кажу у ЦЕРТ-у.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
