БиХ преплављена увозном пшеницом: Ратари страхују од губитака

Данијела Бајић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Илустрација Фото: Агенције | Илустрација

БИЈЕЉИНА - Тржиште БиХ преплављено је увозним житарицама, чија је вриједност у првих шест мјесеци ове године порасла за готово 19 милиона марака у односу на исти период лани.

Најважнији факти

  • Увоз житарица и производа млинске индустрије у првих шест мјесеци ове године износи 18,8 милиона КМ више него лани.
  • Само пшенице увезено је 146,7 милиона килограма, у вриједности од 60,5 милиона КМ.
  • Пољопривредници страхују да би откупна цијена пшенице могла бити од 32 до 36 фенинга по килограму.
  • Саво Бакајлић тврди да је минимална исплатива цијена најмање 40 фенинга, а реална око 45 фенинга.
  • Млинари истичу да домаћа пшеница покрива тек 10 до 15 одсто потреба прехрамбене индустрије, због чега је увоз неопходан.
  • У наредном периоду не очекују се значајније промјене цијена брашна и пекарских производа.

Увоз и извоз житарица 

Увоз житарица и производа млинске индустрије у првих шест мјесеци ове године:

  • 330,5 милиона килограма,
  • 177,7 милиона КМ вриједност,
  • 18,8 милиона КМ више него лани.

Док увоз цвјета, домаће ратаре додатно брине неизвјесност око овогодишњег откупа, јер се спекулише да би цијена пшенице могла бити свега од 32 до 36 фенинга по килограму, што пољопривреднике гура у дебели минус. 

Подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ показују да је увоз житарица и производа млинске индустрије наставио да расте. За првих шест мјесеци ове године у БиХ је увезено 330,5 милиона килограма ових производа, у вриједности од 177,7 милиона КМ, док је у истом периоду лани увоз износио 259,9 милиона килограма, вриједних 158,9 милиона марака. 

Када је ријеч о пшеници, која је ових дана у жижи јавности због завршетка жетве и неизвјесне откупне цијене, статистика УИО показује да је за шест мјесеци ове године у БиХ увезено 146,7 милиона килограма, у вриједности од 60,5 милиона КМ. 

Највећи добављачи:

  • Србија, из које је стигло 74 милиона килограма пшенице, вриједних 29 милиона КМ,
  • Мађарска из које је увезено 56,7 милиона килограма,
  • Хрватска из које је увезено 15,9 милиона килограма.

Истовремено, из БиХ је у иностранство извезено:

  • 41,5 милиона килограма житарица и производа млинске индустрије,
  • 30,2 милиона КМ укупна вриједност,

што је више него у истом периоду прошле године.

Од тога се на пшеницу односи 3,97 милиона килограма, вриједних 2,46 милиона КМ, а највећи купац била је Италија, док су мање количине извезене у Србију, Хрватску, Њемачку и Словенију.

Ратари траже најмање 40 фенинга по килограму

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача Семберије и Мајевице Саво Бакајлић казао је за "Глас" да је управо велики увоз један од главних разлога због којих домаћи произвођачи ни ове године не могу да обезбиједе исплативу откупну цијену.

- Род је добар, квалитет пшенице је одличан, али цијена од 32 до 36 фенинга по килограму је понижавајућа за пољопривреднике. Људи имају обавезе, треба да плате жетву, репроматеријал и све оно што су уложили у производњу, а са оваквом цијеном раде са губитком - рекао је Бакајлић.

Додаје да би минимална исплатива цијена требало да буде најмање 40 фенинга по килограму, док би 45 фенинга била реална.

- Увоз је сахранио домаћу производњу. Не тражимо да се забрани увоз, јер БиХ не може произвести довољно за своје потребе, али домаћи произвођач мора бити заштићен. Ако се овако настави, људи ће једноставно престати да сију пшеницу - поручио је Бакајлић, истичући да додатне проблеме пољопривредницима стварају суша и раст трошкова производње.

С друге стране, предсједник Удружења млинара и пекара регије Бијељина Раденко Пелемиш истиче да домаћа производња ни приближно не може задовољити потребе прехрамбене индустрије, због чега је увоз неопходан.

- И када је добра година, домаћа пшеница учествује са свега десет до 15 одсто у потребама прехрамбене индустрије. Остатак морамо увозити, највише из Србије и Мађарске, а осим количине важан је и квалитет, јер домаћа пшеница нема довољно протеина и глутена па се мијеша са увозном како би се добило квалитетно брашно - казао је Пелемиш.

Према његовим ријечима, откуп је већ почео, а цијена која се тренутно помиње креће се између 32 и 34 фенинга по килограму.

- Незахвално је говорити да ли је то довољно, јер је потребно направити прецизну калкулацију производних трошкова. Оно што је извјесно јесте да у наредном периоду не очекујемо значајније промјене цијена брашна ни пекарских производа, јер је понуда пшенице у региону добра - рекао је Пелемиш.

Производи

Највећи дио увоза, према подацима УИО, односио се на житарице, којих је у БиХ стигло 282,5 милиона килограма, вриједних 145,4 милиона КМ, док су производи млинске индустрије, слад, скроб, инулин и пшенични глутен увезени у количини од 48,1 милион килограма, укупне вриједности 32,4 милиона марака. 

Највише житарица и даље стиже из Србије, одакле је увезено 151,2 милиона килограма, вриједних 72,3 милиона КМ, а слиједе Хрватска са 66,9 милиона килограма и Мађарска са 57,5 милиона килограма.

Данијела Бајић Новинар

Новинар у "Гласу Српске" од 2012. година. На почетку писала за градску рубрику, након чега прелази на друштво и привреду, гдје извјештава и данас.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.