Због раста цијене злата, грађани продају накит

БАЊАЛУКА - Никад виша откупна цијена злата "натјерала" је многе становнике Републике Српске и БиХ да прстење, огрлице, наруквице и друге драгоцјености које годинама скупљају прашину уновче у златарама које нуде око 85 марака за грам овог племенитог метала.

У златарама широм Српске и БиХ тврде да се у посљедње вријеме грађани све чешће распитују о цијенама старог злата, које би, како кажу, најрадије "утопили". Примјера ради, за ланчић од двадесетак грама и 14 карата власник може добити око 1.700 марака, јер је откупна цијена тренутно око 85 марака. Када купују накит у златарама, грађани за грам злата морају издвојити око 200 марака.

У тешањској златари "Дар" истакли су да грађани свакодневно долазе да би уновчили неки накит.

- Откупна цијена злата код нас тренутно износи 85 марака по граму. Она, такође, прати кретања на берзи, како расте цијена злата у продаји, тако се мијења и вриједност откупа - казали су у овој златари.

Додали су да грађани доносе све и свашта те да је било случајева да су доносили и сребрене кашике.

- Најчешће људи продају стари накит који су од некога наслиједили, као што су наруквице, прстење и огрлице и то углавном од злата, јер је сребро јефтино, тачније 0,80 КМ по граму па се никоме не исплати - казала је радница ове златаре.

Узимајући у обзир раст цијене злата, али и кризу која је притиснула грађане, број откупљивача широм БиХ се у посљедње вријеме муњевито повећава.

У златари "Шарм" Бањалука истичу да многи грађани користе прилику када је цијена висока да продају накит који не користе.

- Највише доносе старе наруквице или ланчиће који су искидани - казали су у овој златари.

У потрази за новцем све је више и Сембераца који продају старе комаде накита. У једној бијељинској златари кажу да је ових дана и те како повећан број грађана који долазе да продају накит, јер могу пуно више новца да добију него прије неколико година, додајући да откупна цијена зависи од густоће злата.

За грам 14-каратног злата грађани су прије неколико година, наводе у овој златари, добијали тридесетак марака, док је то данас три пута више.

С обзиром на то да вријеме за продају злата никада није било повољније, златари упозоравају на преваре и препоручују грађанима да се добро распитају о цијенама злата прије него што крену да продају накит, као и да обавезно узму рачун.

Економиста Зоран Павловић каже да је тешка економска ситуација основни разлог зашто је повећан откуп злата.

- Домаћинства знатан дио злата претварају у новац да би измирили свакодневне обавезе. Некад се продавало углавном ломљено и оштећено злато, али има и оних који су принуђени да продају злато на којем нема никаквих оштећења - рекао је Павловић и нагласио да људи продају и златни накит који су добили на поклон да би измирили обавезе.

БЕРЗА

Цијене злата на свјетском тржишту поново су у узлазној путањи, достигавши апсолутни историјски максимум. Оне расту због нестабилне ситуације у свијету, због чега инвеститори проналазе инвестиционо уточиште у улагању у злато. Дугогодишњи тренд раста цијене овог племенитог метала настављен је и у првим мјесецима ове године па је тако цијена злата премашила 3.000 долара, односно око 2.752 евра по унци. Злато је ове године поскупјело 14 одсто те je свако ко је купио злато средином марта 2015. године до данас остварио просјечан годишњи принос од тачно десет одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.