Власници капитала спас траже у злату и франку

ЛОНДОН - Цијена злата достигла је нови рекорд, једна унца вриједи 3.220 долара, што је први пут у историји.

До новог раста је дошло јер је дошло до заоштравања трговинског рата између САД и Кине. Пекинг је наиме одговорио на Трампове тарифе подижући царине на амерички увоз са 84 на 125 одсто. Био је ово одговор Пекинга на потез Вашингтона да повећа царине на кинеску робу са 20 на 145 одсто. Све ово погурало је и швајцарски франак, још једно сигурно уточиште капитала, који је крајем седмице достигао највишу вриједност у посљедњих 10 година у односу на амерички долар.

Према мишљењу економиста и берзанских аналитичара, предсједник Доналд Трамп убацио је цијели свијет у "царински ролеркостер" подизањем, па изненадним паузирањем намета и спиралом одмазда између САД и Кине, које су се редале готово из сата у сат. Како сматрају Кина је спремна за већи и дужи трговински рат са Америком. Тако нешто је потврђено и од стране кинеских званичника, који су поручили да Пекинг "неће први трепнути" и да ће САД "поломити зубе" уколико одлуче да наставе с овим трговинским ратом.

Трговински рат двију највећих економија свијета бурно су испратиле готово све свјетске берзе па је послије иницијалног краха крајем прошле недјеље услиједио спектакуларан скок. Индекс С&П 500, доживио је највећи скок у једном дану од 2008 - за чак девет процената, а сличне резултате остварили су и други берзански индекси. Међутим, почетно одушевљење и "панична" куповина акција брзо су спласнули због узајамно уведених међусобних контрамјера између САД и Кине. Брзина пада цијена технолошких дионица, према мишљењу појединих економиста, указује на већу невољу.

Када је у питању сирова нафта, односно цијена црног злата, она је била у благом порасту прије објаве Кине, након чега је поново пала на вриједност од 63,3 долара. Била је ово реакција тржишта које страхује од глобалне рецесије, каква није виђена од 2008. године, јер су се отворено сукобиле и копља укрстиле двије највеће и најмоћније економске силе у свијету.

С друге стране, европски берзански индекси забиљежили су благи и незнатни раст на крају турбулентне трговачке недјеље. И евро је забиљежио раст у односу на амерички долар, достижући највећу вриједност за више од три године. Напетости је донекле смирила вијест да су Вашингтон и Брисел донијели одлуку да на 90 дана одгоде примјену уведених царинских тарифа, што је пратила и порука предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да ова заједница разматра могућност веће куповине америчког гаса. Трамп је наиме тражио да то буде у износу који би на годишњем нивоу износио 300 милијарди долара.

Шта се крије иза свега

Амерички предсједник Доналд Трамп очигледно се користећи царине коцка на велико. Али, према оцјенама појединих аналитичара, овдје се заправо не ради о тарифама, већ о покушају да се преобликује економски модел под којим је Америка функционисала посљедњих 30, а можда и 80 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.