Увезли смо прошле године злато вриједно више од два милиона марака

БАЊАЛУКА - У БиХ је лани увезено злато вриједно 2.135.259,09 КМ, а дажбине су износиле 364.882,18 КМ, што је знатно више него годину раније, али то је највјероватније узроковао скок цијена овог племенитог метала, чија цијена је лани порасла за 28 одсто.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, претпрошле године, тј. 2023, у нашу земљу увезено је злато вриједно 941.915,93 КМ, док су дажбине износиле 161.500,48 КМ.

Ипак је 2022. година доминирала када је у питању увоз овог метала у посљедњих десет година, јер је тада увезено злато вриједно 3.008.784,89 КМ, а дажбине су износиле  513.837,37 КМ.

Но, и извоз злата је у порасту.

"Са друге стране, када је у питању извоз злата из БиХ, лани је из земље отпутовало злато чија је вриједност износила 1.594.313,16 КМ, док је 2023. године извезено злато вриједно 1.378.779,02 КМ", кажу из УИО БиХ за "Независне".

Иначе, лани је највише злата увезено из Словеније, вриједности 1.051.259,27 КМ, док су на другом, односно трећем мјесту Италија и Кина.

"Из БиХ се 2024. године из БиХ највише извозило у Турску и Италију", наводе из УИО БиХ.

Тренутно грам злата, како су нам потврдили из једне бањалучке златаре, кошта 210 КМ.

Како је казао економиста Игор Гавран, овдје је ријеч о трговини немонетарног злата, односно не укључује златне резерве централних банака.

"Можемо претпостављати да се то већином односи на златни накит и сличне предмете од злата. У БиХ нема организираног промета улазним полугама или сличним облицима улагања у злато, али могуће је да се дионицима односи и на такве инвестицијске облике злата. Раст вриједности у оба смјера сигурно је примарно резултат раста цијене злата, па количине могу бити чак и мање уз више вриједности, али све је то ипак симболично у односу на трговину осталом робом и услугама те не игра значајну улогу у нашој економији", појашњава Гавран.

Када је ријеч, како каже, о улазним резервама Централне банке БиХ, "оне се послије катастрофалне одлуке претходне управе да прода дио резерви нису даље мијењале, осим раста вриједности преосталог дијела којим и даље располажемо".

"Али се свакако тај промет третира другачије од класичне трговине и те златне резерве, нажалост, уопште нису у БиХ, него се чувају изван БиХ и чак плаћамо накнаду за њихово чување, што је бесмислено", закључује Гавран.

Подсјетимо да су прошле године цијене злата, како је раније саопштио Свјетски савјет за злато, порасле за више од 28 одсто, а подстакнуте снажном потражњом централних банака и инвеститора у периоду појачаних геополитичких напетости. Њихова процјена била је да би и у текућој години цијене требало да порасту, али "умјереније" него у прошлој.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.