Сваки 140. човјек на свијету је милионер

БЕОГРАД - Број милионера широм свијета расте, а иза тог тренда стоје раст вриједности некретнина, финансијска тржишта, инвестиције и развој нових пословних модела.

Ипак, чињеница да све више људи прелази границу од милион долара не значи да свијет постаје равномјерно богатији. Напротив, јаз између оних који посједују имовину и оних који углавном живе од плате остаје једна од кључних економских тема.

Када се каже да је сваки 140. човјек на свијету милионер, прва реакција је обично невјерица. У свијету у којем милиони људи покушавају да изађу на крај са растућим трошковима живота, становањем и свакодневним рачунима, податак звучи готово нестварно. Ипак, број милионера заиста расте, а извјештаји о глобалном богатству показују да се имовина све више концентрише у рукама људи који већ имају капитал.

Према извјештају „Global Wealth Report 2025“, који је објавио УБС, број људи са нето имовином од најмање милион америчких долара повећао се током 2024. године за више од 684.000. На крају те године у свијету је било готово 60 милиона доларских милионера обухваћених истраживањем. То је раст од око 1,2 одсто у односу на претходну годину.

Ипак, важно је разумјети шта овај податак заправо значи. Милионер у овим статистикама није нужно особа која на банковном рачуну има милион долара. Ријеч је о нето богатству, односно вриједности имовине умањеној за дугове. У обрачун могу да уђу некретнине, финансијска улагања и друга имовина, што значи да неко може да буде милионер на папиру, а да нема нарочито велики износ лако доступног новца.

Због тога тврдњу да је сваки 140. човјек милионер треба посматрати као приближну илустрацију, а не као универзалну статистику. Извјештаји о богатству најчешће анализирају одрасло становништво, док се укупан број становника свијета односи и на дјецу. Резултат зависи и од методологије, обухвата и дефиниције богатства.

Гдје живи највише милионера?

Када је ријеч о апсолутном броју доларских милионера, Сједињене Америчке Државе убједљиво предњаче. Према УБС-у, на крају 2024. године имале су готово 24 милиона милионера, односно око 40 одсто укупног броја у свијету. Кина је била на другом мјесту са приближно 6,3 милиона. Слиједе Француска, Јапан, Њемачка и Уједињено Краљевство.

Овакав распоред није случајан. Сједињене Државе имају велико и развијено тржиште капитала, снажан технолошки сектор, велики број предузетника и систем у којем су власништво над акцијама и дугорочна улагања важни извори богатства. Раст вриједности компанија и некретнина може да повећа имовину њихових власника чак и када се њихови редовни приходи не мијењају у истој мјери.

Међутим, број милионера није исто што и просјечан животни стандард. Земља може да има велики број веома богатих људи, а истовремено и значајан дио становништва који тешко подмирује основне трошкове. За разумијевање економског положаја грађана зато је важно посматрати и медијално богатство, расподјелу прихода и трошкове живота, а не само број људи који су прешли одређени имовински праг.

Како настаје све више милионера?

Један од најважнијих разлога јесте раст вриједности имовине. Када цијене акција расту, власници удјела у компанијама постају богатији. Исто важи за власнике некретнина чија тржишна вриједност расте током година. Чак и без наглог повећања плате, неко може да пређе границу од милион долара захваљујући имовини коју је стекао раније.

Други извор богатства јесте предузетништво. Оснивачи компанија могу да изграде имовину кроз власничке удјеле, продају пословања или исплату дивиденди. Дигитална економија додатно је отворила могућности за развој послова који могу да дођу до великог броја купаца без потребе за традиционалном инфраструктуром. Софтвер, дигитални производи и одређене врсте онлајн пословања омогућавају ширење пословања на међународна тржишта.

Трећи пут је дугорочно инвестирање. Људи који редовно улажу дио прихода у диверсификоване портфеље могу током времена да изграде значајну имовину захваљујући приносима и ефекту сложене камате. Ипак, то није брз нити загарантован пут до богатства: резултати зависе од прихода, времена, приноса, трошкова, пореза и ризика.

Насљеђе такође има важну улогу. Нису сви милионери богатство изградили искључиво сопственим радом. Пренос некретнина, новца и власничких удјела између генерација може значајно да утиче на почетну позицију појединца, као и на његове могућности да даље увећава имовину.

Због тога прича о расту броја милионера није једноставна прича о људима који су пронашли рецепт за успјех. Она говори и о томе колико је важно већ посједовати имовину која може да расте.

Зашто више милионера не значи да су сви богатији?

Овдје долазимо до најважнијег парадокса. Број милионера може да расте истовремено са економском несигурношћу великог дијела становништва.

Према „World Inequality Report 2026“, најбогатијих десет одсто свјетске популације посједује око 75 одсто укупног богатства, док доњих 50 одсто посједује свега два одсто. Другим ријечима, половина становништва свијета заједно располаже тек малим дијелом укупне имовине.

Ови подаци указују на разлику између стварања богатства и његове расподјеле. Ако вриједност акција и некретнина расте, корист од тога најдиректније имају људи који их већ посједују. Они који највећи дио прихода троше на становање, храну, превоз и друге основне потребе имају много мање простора за улагање.

Ту је и питање инфлације. Милион долара и данас представља значајну имовину, али његова куповна моћ није иста као прије неколико деценија. Праг од милион долара остао је номинално исти, док су се цијене некретнина, услуга и других добара мијењале. Због тога број људи који прелазе ту границу не мора да расте истим темпом као њихова стварна куповна моћ.

Другим ријечима, више милионера не значи аутоматски да је живот постао лакши за просјечног човјека.

Може ли неко да постане милионер без почетног капитала?

Могуће је изградити значајну имовину и без великог насљеђа или почетног капитала, али такав пут обично захтијева вријеме, дисциплину и повољне околности. Не постоји универзална формула која гарантује успјех, а приче о брзом богаћењу често занемарују ризике, неуспјехе и предности које појединци имају на почетку.

За већину људи процес почиње стварањем разлике између прихода и расхода, смањењем скупих дугова и постепеним стварањем финансијске резерве. Сљедећи корак може бити дугорочно инвестирање у складу са сопственим могућностима, циљевима и толеранцијом на ризик.

Раст прихода такође је важан. Развој стручних вјештина, прелазак на боље плаћене послове или покретање одрживог пословања могу да повећају износ који остаје на располагању за штедњу и улагање. Међутим, могућност да се то учини зависи и од животних трошкова, породичних обавеза, приступа финансијским услугама и економских прилика.

Посебно је важно разликовати приход од богатства. Висока плата не гарантује високу нето имовину ако је прате велики дугови и расходи. Са друге стране, особа са умјереним приходима може током више деценија да изгради значајну имовину ако посједује вриједну некретнину, редовно штеди и улаже.

Милионери као огледало глобалне економије

Раст броја милионера показује да се богатство и даље ствара, али и да све већи значај имају власништво над имовином, приступ тржиштима капитала и могућност да се капитал увећава током времена.

Ипак, број који на први поглед звучи као доказ глобалног просперитета отвара и друго питање: ко учествује у том расту, а ко остаје изван њега?

Ако се вриједност имовине повећава брже од прихода људи који немају шта да уложе, економске разлике могу да постану још израженије. Због тога успјех једне економије не би требало мјерити само бројем милионера, већ и тиме колико људи има могућност да обезбиједи стабилан живот, стекне имовину и планира будућност без сталне финансијске неизвјесности.

Можда је зато важније питање од тога колико милионера данас има на свијету сљедеће: да ли се могућност да се постане богат шири на све већи број људи или богатство првенствено расте тамо гдје га већ има?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.