Шта је кључ брже дигитализације финансијског сектора - одговоре доноси DDays 2026.

Дигитална трансформација финансијског сектора у Босни и Херцеговини убрзава, али регион и даље заостаје за Европском унијом - прије свега због регулаторних препрека, затворених система и споријег усвајања нових технологија.

„Темпо дигитализације у БиХ и региону је убрзан, али и даље постоји заостатак у односу на ЕУ, првенствено због регулаторне комплексности и фрагментираности тржишта. Додатни изазов у БиХ представља и сложена структура државе са два ентитета и Брчко дистриктом, због чега се финтецх регулатива и услуге не усвајају равномјерно", каже Борис Мајсторовић, директор компаније Digital Money Transfer која је развила први домаћи дигитални новчаник ЛОВА.

Сличан поглед дијели и генерални директор и предсједник Управе Wiener осигурања ВИГ Борислав Додер који наглашава да су комбинација регулативе, навика организација и повјерења корисника препрека дигитализацији финансијског сектора, а тиме и осигурања у регији.

„Истина је, као и често, негдје између. Регулатива, посебно у сегменту дигиталног потписа и идентификације, још увијек није довољно јасно дефинисана и уједначена. С друге стране, организационе навике и отпор промјенама успоравају имплементацију нових рјешења", истиче Додер.

Борис Мајсторовић

Такође, повјерење корисника, које често опада с порастом старосне доби, додатно утиче на брзину прихватања дигиталних канала.

Он сматра да могуће рјешење лежи у паралелном дјеловању - унапређењу законског оквира, интерној едукацији и изградњи повјерења кроз једноставне и сигурне алате за кориснике.

О изазовима дигитализације финансијског сектора у региону ЈИЕ говориће се и у оквиру конференције Ddays 2026 Која Се 23. Априла Одржава У Бањaлуци.

Видљиве су конкретне промјене

Упркос изазовима, дигитална трансформација већ доноси конкретне промјене у пословању и односу према корисницима.

„Дигитална трансформација убрзава и поједностављује пословање осигуравајућих друштава, чинећи процесе бржим и ефикаснијим. Комуникација с клијентима постаје јаснија, бржа и са знатно мање простора за грешке, јер дигитални канали стандардизују информације и интеракције. Она више није опција, већ нужан корак развоја, од интерних процеса до продаје и постпродајних услуга", наглашава Додер.

Борислав Додер

Додаје да све убрзава и долазак генерација које очекују дигитално, једноставно и доступно искуство. „Кључ за унапређење је у даљем развоју омницханнел приступа и едукацији корисника да дигиталне услуге доживљавају као сигурну и поуздану опцију", наводи Додер.

Истовремено, регулаторни помаци отварају простор за даљњи развој тржишта.

„Позитиван помак је стратешко опредјељење БиХ за приступање SEPA подручју, што је убрзало доношење кључних прописа попут Закона о електронском новцу и Закона о платним услугама", наводи Мајсторовић.

Додаје да ови закони омогућавају равноправан положај институцијама електронског новца и платним институцијама, чиме се уводи већа конкуренција банкама. У коначници, највећу корист од ових промјена имају грађани кроз ниже трошкове и квалитетније финансијске услуге.

Fintech и инсуртецх мијењају правила игре

Уз дигитализацију, све већи утицај имају финтецх и инсуртецх компаније, које мијењају традиционалне моделе пословања и односе на тржишту.

Према Мајсторовићу, сарадња банака и fintech компанија постаје нужна. Однос финтецх компанија и банака зависи од саме банке - неке финтецх већ препознају као партнере и активно улазе у заједничке пројекте, док друге још увијек не желе да препознају промјене на тржишту.

„Fintech доноси иновацију и агилност, док банке пружају стабилност, инфраструктуру и повјерење корисника. На нашем примјеру видимо да партнерства дају најбоље резултате и омогућавају бржи развој нових услуга. С друге стране, игнорисање промјена и затварање према финтецху може дугорочно имати негативне посљедице за саме банке. Банке које не препознају ову финансијско-платну реформу биће на губитку у наредном периоду", упозорава Мајсторовић.

Ипак, да би промјене заживјеле, неопходна је и модернизација инфраструктуре.

„Постојећа платна инфраструктура у БиХ има солидне основе, али је још увијек недовољно развијена за пуну имплементацију инстант плаћања и потпуне интероперабилности. Тренутни системи су често затворени и не омогућавају једноставну интеграцију између различитих учесника на тржишту. У пракси смо до сада пронашли само једну банку која има развијене АPI-је за Б2Б повезивање система. То јасно показује да је ниво отворености и технолошке спремности још увијек ограничен", додаје Мајсторовић.

Слични изазови присутни су и у сектору осигурања, гдје инсуртецх додатно појачава конкуренцију. Према Додеру, традиционалне осигуравајуће куће не могу остати конкурентне у ери финтецх и инсуртецх иновација, бар не у свом традиционалном облику.

„Да би остале конкурентне, осигуравајуће куће морају еволуирати, усвајати технологије, развијати дигиталне канале и мијењати начин размишљања. Њихова предност је у искуству, повјерењу и постојећој бази клијената, али то више није довољно без иновација", истиче Додер.

Он додаје да је кључ успјеха у комбинацији стабилности традиционалних система и агилности коју доносе финтецх и инсуртецх приступи. „Конкретан корак напријед је партнерство с технолошким компанијама и континуирано улагање у дигиталне компетенције", сматра Додер.

Управо су додатно улагање у модернизацију централних система и шире усвајање отворених стандарда, уз заједничко дјеловање регулатора, банака и финтецх компанија, кључ напретка у наредним годинама.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.