Спољни дуг Србије око 50 милијарди евра

Јавни дуг Србије је на крају маја ове године био 38,8 милијарди евра и износио је 44 одсто БДП-а, посљедњи су подаци Министарства финансија.

Од почетка године јавни дуг је нешто и смањен, за око 100 милиона евра.

Од ових скоро 39 милијарди евра дуга централне власти, држава дугује 27,2 милијарде иностранству, колико износи спољни јавни дуг, док преосталих око 11,5 милијарди евра дугује домаћим повјериоцима.

Према извјештају Управе за јавни дуг за мај, укупан јавни дуг државе је нешто виши и износио је 44,2 одсто БДП-а.

У мају је јавни дуг повећан емисијом динарских обвезница за 15 милијарди динара и зајмовима од 10,5 милијарди динара. Истовремено је отплаћено 19,4 милијарде динара доспјелог дуга.

Држава највише дугује у еврима – 57,8 одсто. Доларски дуг износи 12,7 одсто укупног јавног дуга, а специјална права вучења (СДР), валута Међународног монетарног фонда, 6,1 одсто.

Динарски дуг чини 23,3 одсто укупног јавног дуга.

И дио динарских обвезница држе странци. Тај удио је око 15 одсто, односно 138 милијарди динара.

Највећи дио дуга односи се на државне обвезнице. Око 9,2 милијарде евра државног дуга налази се у динарским обвезницама емитованим на домаћем тржишту, а 10,3 милијарде евра у еврообвезницама.

Остатак се дугује међународним финансијским институцијама, као што су Међународна банка за обнову и развој (дио Свјетске банке) – 2,2 милијарде евра, и ММФ-у – 2,3 милијарде евра.

Међу највећим повјериоцима Србије налази се и кинеска Ексим банка којој дугујемо 2,9 милијарди евра, док страним владама дугујемо 2,8 милијарди евра.

Пословним банкама дугујемо више од 3,5 милијарди евра, и то 1,2 милијарде за динарске кредите и 2,3 милијарде евра за кредите у еврима.

Управа за јавни дуг објавила је и распоред емисије обвезница до краја године. У јулу се планирају двије емисије – једна динарска и једна обвезница у еврима.

Планирани обим продаје петогодишњих динарских обвезница је 35 милијарди динара (око 300 милиона евра), са каматном стопом од 4,5 одсто.

Такође се планира емисија 12-годишњих обвезница у еврима, са каматном стопом од пет одсто, а обим износи 150 милиона евра.

До краја године планирају се још двије емисије дугорочних динарских обвезница од по 10 милијарди динара и једна емисија обвезница у еврима од 100 милиона евра.

Није само висина јавног дуга битна, већ и цијена по којој се он враћа. Према подацима НБС-а, принос обвезница у локалној валути са доспијећем за седам година Србија плаћа 4,95 одсто. То је више од чешких 3,9 одсто, али мање него што плаћају Пољска, Мађарска и Румунија. Пољаци за исту обвезницу плаћају принос од пет одсто, Мађари 6,7 одсто, а Румуни чак 7,3 одсто.

Дуг државе није једини дуг Србије према иностранству. Укупан спољни дуг земље, који укључује и дуг државе и дуг приватног сектора, након прва три мјесеца ове године износио је 49 милијарди евра. У односу на почетак године, спољни дуг је повећан за 252 милиона евра.

Према подацима Народне банке Србије, на крају марта ове године, спољни дуг је износио 58,6 одсто БДП-а.

Занимљиво је да је у првом кварталу јавни сектор смањио дуг према иностранству за 265,5 милиона евра и износио је 26,4 милијарде. С друге стране, спољни дуг приватног сектора повећан је за 517,3 милиона евра – на 22,6 милијарди евра.

Спољни дуг банака износио је 3,5 милијарди евра, а предузећа 19,1 милијарду евра. У прва три мјесеца реална привреда повећала је дуг према иностранству за 465 милиона евра.

Спољни дуг грађана је занемарљив на нивоу државе и износи свега око 200 милиона евра.

Када се говори о финансијским односима са иностранством, важна је и тзв. међународна инвестициона позиција земље. Како се наводи у најновијем броју Макроекономских анализа и трендова (МАТ), Србија има позицију нето дужника, и то у висини 50,9 милијарди евра. Ово значи да су акумулације страних финансијских обавеза надмашиле одговарајуће акумулације стране финансијске активе за тај износ.

Учешће негативне нето међународне инвестиционе позиције Србије на крају марта износило је 60,8 одсто БДП-а, што је смањење са 61,5 одсто с почетка године, преноси Банкар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.