Скупља струја појачала  интересовање за панелима

БАЊАЛУКА - Неизвјесност на енергетском тржишту и раст цијена струје главни су разлози што је у посљедње вријеме све веће интересовање за изградњу малих соларних електрана у БиХ, гдје су у протекле двије године увезени панели у вриједности већој од 358 милиона марака. 

Да интересовање расте, најбоље говори податак Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, да су 2022. године увезени панели у вриједности од 65,670 милиона марака, за 40 милиона КМ више него 2021. године. 

Иако је Европа један од најгласнијих заговорника зелене транзиције, највише соларних панела БиХ је увезла из Кине, а само је прошле године на кинеске системе потрошено 209,404 милиона КМ. 

- Царинска стопа на увоз панела је нула одсто, док стопа ПДВ-а износи 17 одсто. То се односи само на панеле, док се за носаче, трансформаторе, батерије и сличну опрему која иде уз њих, сходно њеном разврставању и земљи поријекла одређује царинска стопа - казали су у УИО, подсјећајући да за соларне панеле постоје два тарифна броја. 

Директор мостарске фирме "Соларис", која у понуди има све оно што је потребно за изградњу соларних система, Марко Чуле истиче да имају све више интересовања становништва, као и привредника за постављање соларних панела.

- Интересовање становништва је велико, међутим проблем ствара администрација, посебно у ФБиХ гдје се прописи, који су усвојени, још не примјењују. Када се то деси, очекујемо да ће интересовање бити још веће - казао је Чуле. 

Додао је да су због бирократије међу муштеријама тренутно бројнија правна лица него грађани. 

- Са сваким поскупљењем струје расте и интересовање за улагање у обновљиве изворе енергије. Један од разлога је и то што је цијена инсталације електрана значајно пала у посљедње двије - три године, те могу рећи да се ради и до 70 одсто јефтинијој инвестицији - рекао је Чуле.

Према његовим ријечима, соларна електрана за кућу од цигле кошта око 14.000 марака. 

- Таква једна електрана отплатиће се кроз пет година, с тим да то има тенденцију пада из разлога што се цијене струје мијењају - објаснио је Чуле. 

Савјетник у бањалучкој фирми "Еко технологије" Александар Гејак казао је да потражња за соларним панелима огромна, те да је на велико изненађење становништво веома заинтересовано. 

- Што се тиче потражње и реализације све функционише фантастично. Међутим, проблем се јавља код становништва које жели да производи енергију коју би бесплатно, у складу са законом, складиштили у мрежу и по потреби повлачили. Бирократија не дозвољава да се закон, који је донесен, стави у праксу - казао је Гејак. 

Додао је да они који изграде постројења и независни су од мреже, јер имају свој батеријски систем складиштења, најнормалније производе властиту електричну енергију коју користе само за своје потребе. 

- Тај систем се доста користи ван града, на викендицама и у селима, гдје је то лакше реализовати, док је у градовима то теже, јер су сви спојени на мрежу - нагласио је Гејак.

У бањалучкој компанији "ЕТМАX" кажу да је интерес за изградњу соларних електрана код домаћинстава, али пословне заједнице расте већ неколико година. Међутим, кажу да код категорије електрана у систему купац - произвођач (просумер), тренутно постоји ситуација да "Електропривреда РС", који је већински снабдјевач у Српској, не жели да потпише уговор о преузимању вишка електричне енергије из ових система, због неријешеног питања обрачуна ПДВ-а, када се уговор склапа са физичким лицем.

Према ријечима генералног директора ове компаније Синише Максимовића запослени прате ситуацију и на основу информација којима располажу и ово питање би ускоро могло бити ријешено. 

- На нивоу УИО БиХ постоји  воља да се овај проблем ријеши и да се снабдјевачима, у овом случају "Електропривреда РС", омогући склапање уговора са купцима - произвођачима, односно просумерима – истакао је  Максимовић.

АНАЛИЗА

Синиша Максимовић истиче да, осим саме изградње соларних електрана, постоје и други трошкови које треба имати у виду када се излази са референтном цијеном изградње постројења. Ти зависни трошкови су углавном фиксни и утичу на укупну вриједност инвестиције, а могу да, истиче он, варирају између 100 и 300 евра по киловату инсталисане снаге. 

- Зависни трошкови о којима говоримо су прије свега везани за саму локацију постројења. Такође, важан елемент у овим трошковима су и трошкови прибављања неопходних дозвола и оне могу да износе од десет до 15 одсто вриједности пројекта, зависно од категорије пројекта. Цијена изградње самог постројења кошта између 500 и 700 евра по киловату инсталисане снаге, али на ту основну цијену треба додати и споменуте фиксне трошкове – објаснио је он. Додао да се, када се узму у обзир сви наведени елементи и трошкови, долази до просјечне цијене изградње соларне електране од 850 до 950 евра по киловату инсталисане снаге. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.