Раст плата повукао нови талас задужења

БАЊАЛУКА - Кредити становништва у БиХ прошле године увећани су за више од 1,5 милијарди марака, што економисти повезују са растом зарада, јер се упркос политичким и економским неизвјесностима задуживање и потрошња највише крећу у складу са примањима грађана.

• Највећи мјесечни раст код владиних институција
• Становништво носилац годишњег кредитног раста
• Девизне резерве мање на мјесечном, веће на годишњем нивоу
• Номинални раст није реални раст
• Плате главни покретач потрошње и задуживања
• Власти се све више ослањају на домаће финансијско тржиште
• Упозорење због трговинског дефицита и притиска на резерве
• Депозит

Према подацима Централне банке БиХ, укупни кредити домаћим секторима у БиХ на крају децембра прошле године износили су 28,69 милијарди КМ, што представља повећање од 386,5 милиона КМ или 1,4 одсто у односу на новембар.

Највећи мјесечни раст код владиних институција

Највећи мјесечни раст кредита забиљежен је код владиних институција и износио је 175,6 милиона КМ или 12,8 одсто. Кредити становништву повећани су за 111,2 милиона КМ или 0,8 одсто, приватним предузећима за 51,4 милиона КМ или 0,4 одсто, нефинансијским јавним предузећима за 34,8 милиона КМ или 4,7 одсто, док су кредити осталим домаћим секторима порасли за 13,6 милиона КМ или 3,5 одсто.

Становништво носилац годишњег кредитног раста

На годишњем нивоу укупни кредити су порасли за 2,86 милијарди КМ или 11,1 одсто. Највећи апсолутни раст забиљежен је код сектора становништва, 1,58 милијарди КМ или 12,2 одсто, док су кредити приватним предузећима повећани за 864,3 милиона КМ или 8,1 одсто.

Кредити владиним институцијама порасли су за 256,3 милиона КМ или 19,8 одсто, нефинансијским јавним предузећима за 74 милиона КМ или 10,6 одсто, а осталим домаћим секторима за 95,3 милиона КМ или 30,9 одсто.

Девизне резерве мање на мјесечном, веће на годишњем нивоу

Подаци Централне банке показују да су девизне резерве БиХ на крају децембра износиле 18,21 милијарду КМ и биле су мање за 70 милиона КМ у односу на претходни мјесец, иако су на годишњем нивоу повећане за 572,7 милиона КМ или 3,2 одсто.

Номинални раст није реални раст

Економиста Марко Ђого истакао је да су подаци о кредитном расту пријатно изненађење, али да номиналну стопу раста не треба посматрати као реалну.

Марко Ђого

- Када се одбије инфлација од око 4,5 одсто и узме у обзир раст БДП-а од приближно 2,5 одсто, види се да је раст кредита највише у корелацији са растом плата, који је прошле године износио око 12 до 13 одсто - рекао је Ђого.

Плате главни покретач потрошње и задуживања

Он је истакао да је упадљиво то што становништво у БиХ, упркос честим политичким турбуленцијама, наставља са задуживањем.

- Повећање плата се готово одмах претвара у потрошњу и кредите, што указује на то да су грађани постали отпорни на лоше вијести. Код нас је потрошња и кредитна активност више повезана са висином примања него са политичким или другим економским кретањима - навео је он.

Власти се све више ослањају на домаће финансијско тржиште

Говорећи о расту кредита владиним институцијама, Ђого је појаснио да се, посебно у Српској, у посљедње вријеме ослања и на домаће финансијско тржиште.

- Због ограничења задуживања у иностранству, власт се више ослања на унутрашње изворе финансирања, што само по себи није лоше, јер камате у том случају остају у земљи - рекао је Ђого.

Упозорење због трговинског дефицита и притиска на резерве

Коментаришући кретања девизних резерви, Ђого је упозорио да то захтијева додатан опрез.

- Мјесечни пад резерви може бити сигнал за опрез, посебно ако се узме у обзир да је трговински дефицит достигао између 11 и 12 милијарди КМ. Уколико не буде довољно девизних прилива, то може извршити притисак на девизне резерве, довести до смањења новчане масе, проблема са ликвидношћу и успоравања привредне активности - истакао је Ђого.

Депозит

Укупни депозити домаћих сектора, према подацима Централне банке БиХ, достигли су на крају 2025. године рекордне 37,32 милијарде КМ, остваривши снажан годишњи раст од преко десет одсто, односно 3,45 милијарди марака. Главни покретач овог раста је штедња становништва која је за годину увећана за скоро 2,1 милијарду КМ, при чему грађани највише новца држе на трансакционим рачунима. Позитивне трендове прате и приватна предузећа те владине институције са значајним приливима, док је пад депозита на годишњем нивоу забиљежен једино код нефинансијских јавних предузећа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.