Прошле године из БиХ изнесене 4,34 милијарде КМ!

Банке на домаћем тржишту у прошлој години биле су у посебном фокусу, како због једностраног затварања рачуна фирмама и лицима којима је Америка увела санкције, тако и због изношења готовог новца изван граница земље.

Због такве њихове политике реаговале су и надлежне институције, прије свега регулатори у Републици Српској који су доносили прописе да би дијелом стали у крај политици "извоза" готовог новца са домаћег финансијског тржишта.

Да ли су ти потези дали резултате или су банке повукле ручну, када је ријеч о изношењу новца из БиХ, знају само они, али је након дужег периода лани забиљежен пад "извоза" новца из земље и то за 174 милиона марака у односу на годину раније. Стручњаци наводе да треба ићи даље ка топљењу износа "транспорта" милијарди изван граница па и законски забранити страним банкарима да одавде носе новац грађана.

Рекордна година

Финансијско-обавјештајно одјељење (ФОО) Агенције за истраге и заштиту (СИПА) води евиденцију о износу готовог новца из БиХ и то на основу достављених података Управе за индиректно опорезивање.

Улога УИО БиХ је откривање и евидентирање преноса готовог новца, чекова, вриједносних папира на доносиоца, племенитих метала и драгог камења у вриједности од 20.000 КМ или више преко државне границе. Тако је УИО током прошле године финансијском одјељењу СИПА доставио податке о укупно 852 евидентирана случаја преноса новца преко државне границе чија је укупна вриједност 4,340 милијарди марака. Тај износ, наглашавају, највећим дијелом односи се на изношење готовог новца из БиХ од стране комерцијалних банака.

Година раније по овом основу била је рекордна и тада је из БиХ преко граница транспортовано чак 4,515 милијарди марака, а махом је ријеч о новцу који су из земље изнијеле комерцијалне банке. Те 2023. године Управа за индиректно опорезивање БиХ доставила је надлежном одјељењу СИПА податке о укупно 877 случајева преноса новца преко границе.

Вриједност изнесеног новца из БиХ посљедњих година углавном је расла па су тако у ФОО 2022. године достављени подаци о 808 евидентираних случајева преноса новца преко границе у вриједност од 3,673 милијарде КМ.

Надлежно Финансијско-обавјештајно одјељење је у 2021. обавијештено о 653 случаја преноса новца преко границе у вриједности од 2,897 милијарди марака.

Најмање новца из БиХ изнесено је 2020. године и тада је евидентиран 371 случај преноса у вриједности од 1,890 милијарди, док подаци за 2019. показују да је тада из БиХ транспортован новац у вриједности од 3,287 милијарди марака.

Спас

Економски аналитичари наводе да велике количине новце завршавају изван граница БиХ прије свега због тога што је ријеч о земљи која је неуређена, док су са друге стране банке преузеле примат на домаћем тржишту па онда остварену добит износе у матичне земље.

- Прво треба поћи од самог уређења и форме државне заједнице БиХ, која је једна вазална творевина у којој немате апсолутно никаквих позиција да буду такве да се постави та институција према својим грађанима, да се осјећају као грађани те државе, односно ради се  углавном у интересу странаца - казао је "Гласу" економиста Александар Љубоја.

Основни смисао, наглашава он, банкарског сектора јесте постојање домаћих банака, јер оне своју нето добит не износе из земље, већ је реинвестирају.

- Овако када имамо доминантно страно власништво, једини и основни њихов циљ овдје је екстра профит, који се износи. Значи прво и основно требало је да развијамо своје банке. Није требало допустити да нам банкарским сектором доминира апсолутно страни фактор. Са друге стране сама БиХ је вазална творевина без свог идентитета и суверенитета, тако да је то логично - наглашава Љубоја.

Када је ријеч о паду вриједности изнесеног новца из БиХ, Љубоја сматра да је то привременог карактера.

- Што се тиче прихода и изношења новца то је један континуитет од када стране банке овдје послују и то није ништа ново. Да бисмо то зауставили, морамо радити на томе да имамо прије свега свој монетарни и фискални суверенитет, односно да нам не намећу одлуке институције и појединци, како то већ раде и да јачамо свој финансијски сектор тако што ћемо развијати домаће банке и тако што ћемо бити клијенти домаћих банака, који ће ту добит остављати овдје, реинвестирати у нове кредите и нове развојне пројекте - закључио је Љубоја.

Ударити забране

Професор Економског факултета у Источном Сарајеву Марко Ђого наводи да банке имају велики вишак ликвидних средстава.

- Почетком раних 2000. година, па све до избијања економске кризе 2008. године, стране банке су доносиле новац да би омогућиле кредитни раст. Након тога полако долазимо у ситуацију наредних десетак година да су домаћи депозити стигли домаће кредите, али након тога су их и значајно престигли. И данас заправо чак и стране банке раде са домаћим депозитима. То јесте, не мало чудно, него показује неку нашу неспособност, да смо у ситуацији да су стране банке купиле банке у БиХ док су се неке друге основале и они узимају новац од домаћих грађана, дају домаћој привреди и на томе зараде озбиљан новац - казао је "Гласу" Љубоја и додао да банке у БиХ зарађују огромну своту новца, односно и до 800 милиона марака годишње.

Навео је да постоје два начина изношења новца из БиХ и оба су легална.

- Један је изношење добити, а други је краткорочно пласирање вишка новчаних средстава. Оне настоје да искористе тај новац колико-толико уз минималну камату коју остварују на међународном тржишту новца. Та камата се креће мање од један одсто годишње. И они размишљају - велики је новац у питању боље и један одсто, него ништа - поручује Ђого.

Са становишта банака, поручује он, то је јасна логика.

- Било би боље да банкама забранимо да износе новац и да их натјерамо да кредитирају више домаћих клијената, чак и оне који немају тако висок кредитни бонитет. Тиме бисмо подстицали економску активност. То је нешто што је познато у свијету и што је својевремено радила Европска централна банка (ЕЦБ) и што раде Америчке федералне резерве (ФЕД). То није нелегитимно. И ту су се појавиле неке идеје које су почетком ове године износили представници Српске - нагласио је Ђого и додао да је таква врста политике легитимна и позитивна за домаћи развој.

Објашњава и да је дошло до благог пада изношења новца из БиХ, јер се ради о краткорочним пласманима који су у суштини пласмани вишка ликвидних средстава.

- Они једноставно не желе да држе пуно новца као готовину на коју немају баш ништа - закључио је Ђого.

Пасивност

Примједбе су прошле године пљуштале и на рад Агенције за банкарство Републике Српске, као регулатора и они су након низа критика у септембру прошле године донијели одлуку о привременој мјери очувања капитала банке, којом су ишли у правцу јачања капиталне основе банака у условима економске нестабилности.

- Том одлуком уводи се обавеза подношења захтјева од стране банке и давање сагласности од стране Агенције за исплату добити остварене у претходној пословној години, са главним циљем повећања отпорности банке на финансијске шокове, очувања стабилности банкарског сектора те одржавања укупне стабилности финансијског система Републике Српске - поручено је тада из Агенције за банкарство.

Марко Ђого наводи да Агенција за банкарство РС као институција има велики потенцијал, али је она деценијама вођена на један доста пасиван начин.

- У принципу покушавају само да стандарде приближе банкарском сектору у Републици Српској нормама које прописује ЕЦБ и које спроводе тамошње власти. Тако да се они повремено јаве са неком иницијативом којом пробуде наду да ћемо добити једног активнијег регулатора, који ће, не само водити рачуна о стабилности банкарског сектора, него и имати одређену улогу у подстицању привредног развоја - казао је Ђого и додао да надлежни у Српској покушавају Агенцију за банкарство да убиједе да не буду само бирократе које брину о стабилности банкарског сектора, него да треба да дају и свој допринос здрављу укупног економског система, односно покретању неке привредне активности. 

Позиви

Предсједник Српске Милорад Додик је у јануару ове године навео да су банке изнијеле на стотине милиона марака те да треба да врате тај новац.

- Банке у Српској имају три мјесеца да врате новац грађана, који су пласирале у привреде европских држава. Тај новац припада грађанима Српске и њеној привреди, а не централама тих банака у Европи. Имали смо разумијевања за рад банака, имајући у виду санкције и друге притиске, али сада је вријеме да те исте банке покажу одговорност према нашем друштву - поручио је тада Додик.

Навео је и да је 750 милиона депозита ових грађана изнесено у иностранство да би тамо оснажили економије које су неуспјешне, Аустрије и Њемачке.

- Купили сте нашим депозитима 150 милиона обвезница у иностранству. Имате рок од три мјесеца да то вратите у Републику Српску, јер је то наш новац. Не будете ли то урадили, затворићемо вас - поручио је Додик на конференцији за новинаре 23. јануара, али је јавности остало непознато до данас да ли је тај новац враћен у земљу. Познато је да банке нису затворене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.