Плата у Њемачкој: колико зарађују Нијемци, а колико досељеници

Telegraf
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: илустрација

Досељеници у Њемачкој и још осам развијених земаља Запада у просјеку зарађују знатно мање од домаћег становништва, показује обимна међународна студија Института за истраживање тржишта рада и занимања (ИАБ), објављена у угледном часопису Nature.

Поред Њемачке, иста неправда важи и за: Канаду, Данску, Француску, Холандију, Норвешку, Шпанију, Шведску и САД.

У Њемачкој прва генерација имиграната зарађује скоро 20% мање

У Њемачкој, разлика у платама између домаћих радника и досељеника износи чак 19,6% – али не зато што им се плаћа мање за исти посао. Главни разлог је ограничен приступ боље плаћеним позицијама и секторима.

Дакле, није проблем само дискриминација у платама – већ структурне препреке које имигрантима затварају врата ка успјешнијим и боље плаћеним каријерама. То је, према студији, кључни разлог за чак три четвртине разлика у заради.

Ни друга генерација не пролази много боље

Ни дјеца имиграната се не могу у потпуности извући из зачараног круга: друга генерација у Њемачкој и даље зарађује 7,7% мање од својих њемачких вршњака.

Посебно погођени су људи поријеклом из Африке и са Блиског Истока, иако су рођени и школовани у Њемачкој.

Структурни проблеми, а не лијеност – кључ је у језику, дипломама и контактима

– Интеграција не значи само иста плата за исти посао – упозорава аутор студије, Малте Рајхелт.

– Ради се о рушењу баријера које људима из иностранства онемогућавају приступ добрим радним мјестима.

Он истиче да су кључни алати за рјешавање проблема:

потискивање учења језика,
нострификација страних диплома,
развијање професионалних мрежа,
и боље информисање о тржишту рада.

Гдје је ситуација још гора – а гдје боља?

Највећи јаз у заради имиграната прве генерације забележен је у:

Шпанији (29,3%),
Канади (27,5%),
и Норвешкој (20,3%).

Слиједи Њемачка са 19,6%, Француска са 18%, и Холандија са 15,4%.

На другој страни, мањи јаз постоји у:

САД (10,6%),
Данској (9,2%),
и Шведској (7%).

Просјечна разлика у другој генерацији имиграната међу свим државама износи 5,7%, док Њемачка и ту бележи изнадпросјечан јаз.

Најмања разлика у другој генерацији је у:

Канади (1,9%),

док је највећа у:

Норвешкој (8,7%).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.