Пенали на неповучене кредите прогутали 60 милиона

САРАЈЕВО - Порески обвезници у БиХ осим што отплаћују кредите за којима власт посеже, плаћају и пенале на неповучено задужење, а само у протеклих десет година за то је искеширано више од 60 милиона марака.

• У посљедњих десет година порески обвезници у БиХ платили су више од 60 милиона КМ пенала на неповучене кредите. 
• Ријеч је о накнадама које се плаћају кредиторима за средства која су одобрена, али нису на вријеме искориштена. 
• Само у 2025. години по том основу издвојено је 7,63 милиона КМ, док је највећи износ забиљежен 2021. године – 10,73 милиона КМ. 
• Разлози за ове трошкове најчешће су кашњења у реализацији инфраструктурних пројеката, као и споро испуњавање услова за повлачење кредита. Укупно је БиХ уговорила скоро 18 милијарди КМ кредита, од чега 2,74 милијарде још није повучено. 
• Стручњаци упозоравају да терет ових пенала на крају сносе грађани, док одговорност за неефикасно управљање средствима изостаје.

У Министарству финансија и трезора БиХ појашњавају да се, у оквиру обавеза које се плаћају кредиторима по основу кредитних задужења по доспијећу, осим главнице и камате, плаћају и трошкови на неангажовани дио кредитних средстава (comimitment fee). Ти трошкови, наводе, уграђени су у стандардне услове пословања одређених кредитора (OPEC, КfW, ММФ, Ерсте банкa, ЕБРД, Раjфајзен банка, WB - IBRD...). 

- Зајмопримац плаћа накнаду на неангажовани дио кредитних средстава као компензацију за држање средстава на отвореној кредитној линији, односно за осигурање исплате кредитних средстава на специфичне датуме у будућности. Дакле, ради се о редовним трошковима дефинисаним генералним условима кредитора, односно међународним кредитним уговорима - казали су "Гласу" у Министарству финансија и трезора. 

• Успорена динамика

Наглашавају да успорена динамика ангажовања одобрених кредитних средстава може бити узрокована по више основа, а неки од разлога су кашњења у имплементацији по инфраструктурним и другим пројектима, неблаговремена реализација активности утврђених као услов за коришћење уговорених кредита, као што је доношење закона и друго. 

- За имплементацију средстава по одобреним кредитима задужени су крајњи корисници кредита, првенствено у ентитетима и то путем ресорних министарстава, јавних предузећа или одређених јединица за имплементацију пројеката - наводе у Министарству финансија и трезора. 

Према њиховим подацима, у прошлој години на име трошкова за неангажоване одобрене кредите искеширано је 7,63 милиона марака. Према подацима ресора задуженог за финансије у Савјету министара, међународним кредиторима у протеклих десет година на име ових трошкова исплаћено је чак 61,5 милион марака. 

• Највећи трошкови 2021. године

Највећи трошкови по овом основу били су 2021. године када су пенали на неповучене кредите достигли цифру од 10,73 милиона. Члан Комисије за финансије и буџет Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Мира Пекић појашњава да свако задужење има своју процедуру коју би институције морале да поштују. 

- Ако узимамо кредит, морамо знати зашто га узимамо било да је ријеч о ФБиХ, Републици Српској или БиХ. Прије самог задужења потребно је утврдити да ли су испуњени сви услови за реализацију пројекта, односно, ако се нешто гради, сва питања морају бити ријешена прије него што се приступи кредиту - казала је "Гласу" Пекићева. 

Наглашава и да међународни кредитори без проблема одобравају кредите БиХ јер знају да постоји сигуран извор отплате, односно грађани. 

- Уз то, кредити су често обезбијеђени гаранцијама, најчешће имовином ентитета. Уколико дође до проблема с отплатом, кредитори ће наплатити своја потраживања кроз ту имовину. Они радо одобравају кредите јер, осим главнице, наплаћују и камату, која је за БиХ виша због кредитног рејтинга. С друге стране, за неповлачење одобрених средстава плаћају се пенали које сносе порески обвезници - наводи Пекићева. 

Наглашава да је ова пракса по питању задужења, а неповлачења кредита врхунац незрелости и бахатости власти. 

- Одговорност не лежи на једној институцији, већ на свима у БиХ. Узимају се кредити за различите намјене, а средства се не повлаче на вријеме. Истовремено се грађанима представља да има новца за пројекте, иако је ријеч о позајмљеним средствима. Нико за то не сноси одговорност нити буде санкционисан. Ријеч је о зачараном кругу у којем свако има своју улогу, а на крају губе сви. Милиони одлазе из буџета, а конкретни резултати изостају - поручила је Пекићева. 

• Губици у арбитражним споровима и плаћањима затезних камата

Наглашава да с једне стране губимо новац у арбитражним поступцима, а с друге плаћамо затезне камате. 

- Управо због таквог односа према јавним средствима налазимо се у оваквој ситуацији. Ради се о системској небризи, сви нешто својатамо, а нико не преузима одговорност. Сви ћуте, па и грађани. Питање је до када? - закључила је Пекићева. 

ЗАДУЖЕЊЕ 

Према прелиминарним подацима Министарства финансија и трезора БиХ, закључно са 31. децембром 2025. године уговорено је спољних кредита у укупном износу од 17,95 милијарди КМ. Од тог износа ангажовано је 15,21 милијарда КМ, док је 2,74 милијарде КМ и даље расположиво за повлачење у складу са динамиком реализације одобрених пројеката. 

         Година   Износ 

• 2025 - 7,63 милиона 
• 2024 - 5,24 милиона 
• 2023 - 4,74 милиона 
• 2022 - 7,06 милиона 
• 2021 - 10,73 милиона 
• 2020 - 4,16 милиона 
• 2019 - 7,28 милиона 
• 2018 - 6,32 милиона 
• 2017 - 2,18 милиона 
• 2016 - 2,74 милиона 
• 2015 - 3,42 милиона

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.