Пад инфлације у Републици Српској, поглед уперен на глобалне ризике

БАЊАЛУКА - Инфлација у Републици Српској се успорава, али би на кретање цијена до краја године могли утицати глобални ризици попут цијена енергената и хране, док економски показатељи указују на наставак раста БДП-а и запосленост.

Наиме, Дарко Милуновић, директор Завода за статистику Републике Српске, казао је да се инфлација у Републици Српској успорава други мјесец заредом, те је додао да је крајем јуна годишња инфлација износила 4,5 одсто.

“Почетком године инфлација је износила 6,8 одсто. Храна и безалкохолна пића након више од пет година биљеже пад годишњих цијена, што је довело до тога да дође до пада инфлације у Републици Српској”, рекао је Милуновић.

Истиче да, закључно са мартом, број запослених у Републици Српској износи 290.727 лица и већи је за 0,5 одсто него у истом мјесецу прошле године.

Милуновић је навео да највише запослених имају прерађивачка индустрија и трговине, те да је просјечна нето плата крајем јуна износила 1.698 КМ.

БДП Републике Српске наставља раст, очекује се 20 милијарди КМ

Он је нагласио и да би бруто домаћи производ (БДП) Републике Српске до краја године могао износити 20 милијарди КМ.

Говорећи о званичним подацима Завода, Милуновић је истакао да је, закључно са 2025. годином, БДП износио 18,7 милијарди КМ.

Милуновић је навео да је за 20 година БДП Републике Српске порастао за 3,3 пута или за 13 милијарди КМ.

Према његовим ријечима, први квартал ове године показује да се трендови раста БДП-а настављају, јер је остварен раст од 2,1 одсто у односу на исти период лани.

“Према тренутним показатељима, до краја године би Република Српска могла да дође до БДП-а од 20 милијарди КМ”, нагласио је Милуновић, преносе “Независне новине“.

Извоз стагнира, увоз расте, дефицит 1,32 милијарде КМ

Укупна спољнотрговинска размјена Републике Српске у првих шест мјесеци ове године износила је 6,55 милијарди КМ.

Од овог износа, 2,61 милијарда КМ односила се на извоз, а 3,94 милијарде КМ на увоз.

“Извоз је стагнирао у односу на шест мјесеци претходне године, док је увоз порастао за 7,1 одсто. Спољнотрговински дефицит износио је 1,32 милијарде КМ, а покривеност увоза извозом 66,4 одсто”, изјавио је Милуновић и додао да је прерађивачка индустрија главна кочница развоја.

Глобални ризици могу поново повећати цијене

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, казао је за “Независне новине” да се кључни ризици за евентуални раст цијена до краја године односе на могуће шокове понуде и брзину њихове трансмисије на цијене.

“Прије свега мислимо на цијене нафте усљед геополитичких дешавања на Блиском истоку, као и ефекте суше на кретања цијена хране. Уколико дође до лоше жетве усљед суше, постоји ризик од раста цијена примарних пољопривредних производа који би преносом кроз производни ланац узроковали ланчано поскупљење прехрамбених производа”, казао је Млинаревић.

Додао је се да са стране макроекономске политике до краја године не очекује посезање за мјерама које би резултирале растом инфлације.

“Мислим на одсуство одлука о повећању минималне зараде и драстичнијег раста плата и пензија које би довеле до инфлације тражње. Исто тако нису у плану повећања пореза која би евентуално са фискалне стране погурала инфлацију навише”, истиче Млинаревић.

Појашњава да највећа опасност за раст инфлације до краја године долази од ефеката шокова понуде на цијене енергената и хране и могућег “лова у мутном” трговаца у вези с тим.

“Уколико не дође до објективизације ових ризика, до краја године се може очекивати стабилизација и благи пад инфлације”, закључио је Млинаревић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.