Фото: Глас Српске
САРАЈЕВО - Увођење инстант плаћање у БиХ, најављено за 20. јул, донијеће грађанима и привреди могућност да новац са рачуна на рачун пребацују за свега неколико секунди и захваљујући томе биће модернизован платни промет.
Међутим, стручна јавност подсјећа да овај технолошки искорак долази са закашњењем, јер домаћи банкарски систем тек сада усваја праксу која је у Европи и свијету већ одавно стандард.
Из Централне банке БиХ најавили су да ће се у првој фази систем односити искључиво на међубанкарске трансфере унутар земље, уз максималан појединачни износ од 5.000 КМ. Масовне исплате, попут плата и пензија, и даље ће се обављати по досадашњем моделу, док је у наредним фазама планирано да и та средства на рачуне стижу готово тренутно.
Нови систем биће усклађен са платформом Европске централне банке ТИПС, а у наредном периоду планирано је и увођење плаћања путем QR кода, што би требало да буде алтернатива плаћању картицама.
Aналитичари подсјећају да су овакви системи у бројним европским земљама већ годинама дио свакодневног платног промета, те да БиХ тек сада сустиже технолошке стандарде који су другдје одавно заживјели.
Економиста Марко Ђого сматра да увођење инстант плаћања представља позитиван корак, али не и технолошку револуцију.
- То јесте позитивна технолошка промјена, али није никакав велики технолошки скок. Постојећи системи платног промета стари су више од двије деценије и њихова модернизација била је неопходна. Оно што се код нас представља као велики искорак, у бројним земљама већ је годинама уобичајена пракса - рекао је Ђого за "Глас".
Истакао је да БиХ овим не прави револуцију, већ смањује заостатак за земљама које су дигитализацију платног промета давно спровеле.
- Ово није скок у 22. вијек, него стизање онога што би већ требало да се подразумијева. О безготовинском и електронском плаћању говори се деценијама и како технологија напредује, овакви системи постају нужност. Добро је што се то коначно дешава, али не треба стварати утисак да је ријеч о нечему епохалном - казао је Ђого.
Подсјећа да су неке земље, попут Кине, отишле много даље у дигитализацији платног промета.
- Тамо је електронско плаћање постало свакодневица до те мјере да новац можете пребацити и уличним свирачима или просјацима путем мобилног телефона. То показује да оваква технологија више није никаква новост, већ стандард савременог платног промета - навео је Ђого.
Осврћући се на могућност да банке због нове услуге уведу додатне накнаде, он је оцијенио да за то не види економско оправдање.
- Банке ће, као и сваки привредни субјект, настојати да зараде ако им тржиште то омогући. Међутим, не видим објективан разлог за нове накнаде, јер су трошкови увођења овог система минимални и ријеч је о технолошкој неопходности. Ако неке банке и уведу додатне накнаде, то ће прије бити пословна одлука него што ће бити посљедица стварних трошкова - навео је Ђого.
Стварни ефекти овог система неће зависити само од саме технологије, већ и од тога колико брзо ће га прихватити банке, привреда и грађани.
- Добро је да се систем уводи, али то је технологија која је код нас стигла касније него у већем дијелу Европе и свијета - поручио је Ђого.
МАЊИ ТРОШКОВИ
Из Централне банке очекују да ће овај начин плаћања смањити трошкове дигиталних трансакција за трговце и омогућити развој нових платних услуга. Услуга ће у почетку бити доступна клијентима банака које су окончале техничка тестирања, док ће се остале финансијске институције постепено прикључивати систему. Крајњи циљ је да плаћања буду доступна непрекидно, 24 часа дневно, седам дана у седмици, током цијеле године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.