Намјенска индустрија диже цијену сребра

БАЊАЛУКА - Цијена сребра на свјетском тржишту достигла је највиши ниво у посљедњих 13 година, а разлог за то, према мишљењу домаћих аналитичара, лежи у наставку глобалног дефицита, као и у све широј примјени овог племенитог метала у високој технологији и намјенској индустрији.

Цијена јулских фјучерса сребра на берзи Комекс порасла је, како преносе портали који прате економска збивања, за скоро четири одсто, достигавши 36,02 америчка долара по унци. Од почетка године сребро биљежи раст од готово 21 одсто.

Према подацима Института за сребро, глобална понуда овог метала у 2024. години била је за око 15 одсто мања од потражње, а очекује се да ће и ове године тржиште остати у дефициту. У фокусу инвеститора налази се прије свега инвестиционо сребро, које се купује у физичком облику и то у виду полуга и кованица или преко инвестиционих фондова и ЕТФ-ова.

Ипак, сребро и даље заостаје за златом, чија је цијена у 2024. години порасла за око 25 одсто и тренутно се креће око 3.400 америчких долара по унци.

Економиста Александар Љубоја истакао је за "Глас" да је посебно занимљиво што се племенити метали данас све више користе у високим технологијама, а нарочито у производњи софистицираних модела оружја.

- Карактеристично је да се поједини велики произвођачи налазе под санкцијама, док је потражња за сребром велика широм свијета. Тај несразмјер између потражње и понуде један је од кључних разлога раста цијене. Посебно је изражена потражња у намјенској индустрији, што ће у будућности додатно утицати на пораст његове вриједности - нагласио је Љубоја.

Он додаје да су индустријска и инвестициона потражња за сребром међусобно повезане.

- Када је потражња велика, расте цијена, а с њеним порастом сребро постаје атрактивно и за инвеститоре. У таквим условима долази и до манипулативних активности на тржишту, док произвођачи повећавају обим производње. То може довести до већих количина овог метала на тржишту. За разлику од злата, сребра има више, али и даље га нема довољно да би биле задовољене све потребе - објаснио је он.

Љубоја наглашава да у Републици Српској веома мали број људи улаже у сребро као инвестициони метал.

- Традиционално више вјерујемо злату, које има стабилнији раст и већу тржишну сигурност. Цијена злата у посљедњих 20 година константно расте. Сребро никада у историји није било једнако злату, нити ће бити, али има своје периоде раста вриједности, посебно када се повећа индустријска потражња - истакао је он.

Додаје да у Српској још није развијен систем тржишта племенитих метала какав постоји на Западу.

- Немамо уређено тржиште, котирање, нити специјализоване компаније које се баве чувањем инвестиционих агрегата. Због тога о улагању у сребро као инвестиционом правцу никада нисам озбиљно ни размишљао - рекао је Љубоја.

Увоз

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ је за пет мјесеци увезла племените метале у вриједности од 23,9 милиона марака, док су дажбине износиле 4,4 милиона КМ.

Од почетка године, ако се суди по вриједности, највише је увезено злата и то у износу од око 1,16 милиона КМ, без дажбина које су износиле додатних 198.602 КМ. Обични метали или сребро платини су у облику полупроизвода и увезени су у вриједности од 1.500 марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.