Литар горива на корак од 3,50 марке

БАЊАЛУКА - Раст цијене сирове нафте са 76 на готово 98 долара по барелу за свега двије седмице упалио је аларм на свјетском енергетском тржишту, а прелазак границе од 100 долара могао би већ у наредним седмицама донијети нови удар на цијене горива у БиХ, гдје су возачи већ осјетили поскупљење од око пола марке по литру.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Цијена нафте типа „брент“ скочила је са 76 на готово 98 долара по барелу за само двије седмице (+27,4 одсто).
• Главни узрок раста су нове тензије на Блиском истоку и страх од поремећаја у снабдијевању.
• Гориво у БиХ већ је поскупјело са око 2,70 на 3,20 КМ по литру.
• Ако цијена нафте пређе 100 долара по барелу, у БиХ би гориво могло поскупјети за додатних 5 до 15 фенинга.
• У случају јаче ескалације кризе и раста барела на 110–120 долара, литар горива могао би премашити 3,50 КМ.
• Поскупљење би погодило и превознике, привреду и цијене робе, јер БиХ готово у потпуности зависи од увоза нафте.
• Стручњаци упозоравају да су геополитички ризици постали главни покретач цијена на свјетском тржишту.

Геополитика диктира цијене

Цијена нафте марке "брент" на свјетским берзама у кратком периоду скочила је за 27,4 одсто, а главни разлог је нова ескалација тензија на Блиском истоку, прије свега између САД и Ирана, као и сукоби јеменских Хута и Саудијске Арабије.

Иако за сада нема већих поремећаја у снабдијевању, страхови од могућих прекида испорука већ кроје цијене на тржишту. Инвеститори реагују на ризике прије него што они постану стварност па геополитичке кризе често подижу цијену нафте и прије стварног недостатка сировине.

Гориво већ скупље, могућ нови талас

Гориво на бензинским пумпама у БиХ у кратком периоду поскупјело је са око 2,70 на 3,20 марака по литру, док је на појединим пумпама и скупље. За возаче то значи да пуњење просјечног резервоара од 50 литара сада кошта око 25 марака више него прије само неколико седмица.

Највећа неизвјесност је да ли ће "брент" премашити психолошку границу од 100 долара по барелу и колико ће се задржати изнад тог нивоа. Та граница има снажан симболички значај, јер показује да тржиште очекује дужи период нестабилности и повећане ризике.

Шта ако барел пређе 100 долара?

На тржишту нафте више не одлучује само однос понуде и потражње. Политичке одлуке, ратни ризици и страхови инвеститора све више утичу на кретање цијена па берзе често реагују на оно што би могло да се догоди, а не само на тренутно стање.

Уколико се цијена нафте задржи изнад 100 долара, домаће тржиште могло би у наредним седмицама видјети нови талас поскупљења. Процјене су да би гориво могло поскупјети за додатних пет до 15 фенинга по литру.

У тежем сценарију, уколико би дошло до шире ескалације кризе и раста цијене барела на 110 или 120 долара, гориво би могло поскупјети и до 40 фенинга. То би значило прелазак границе од 3,50 марке по литру. За грађане би то био нови удар на кућне буџете. Пуњење резервоара од 50 литара коштало би око 175 марака, односно око 15 марака више него данас.

Посљедице за грађане и привреду

Посљедице би осјетили и превозници и привреда, јер се раст цијена горива брзо преноси на трошкове транспорта, а затим и на цијене робе и услуга. За БиХ је додатни проблем то што је земља готово у потпуности зависна од увоза нафте и нафтних деривата.

Иако је гориво у БиХ и даље јефтиније него у већини западноевропских земаља, гдје дизел у појединим државама већ прелази два евра по литру, домаће тржиште је осјетљиво на сваки нови поремећај, јер нема сопствену производњу сирове нафте.

Шокови су постали правило

Професор и директор Института ФЕФА из Београда, генерални секретар Националног нафтног комитета Србије и члан Програмског комитета Свјетског нафтног савјета из Лондона Горан Радосављевић каже за "Глас Српске" да се глобално тржиште нафте већ дуже вријеме налази у периоду у којем су шокови постали правило, а стабилност изузетак.

- Од почетка сукоба у Украјини, а потом и нових криза на Блиском истоку, тржиште нафте постало је много осетљивије. На цене више не утичу само понуда и потражња, већ и политичке одлуке, изјаве званичника, ратна дешавања и страхови од могућих поремећаја - каже Радосављевић.

Он истиче да је готово немогуће предвидјети до које границе би цијена барела могла ићи, јер ће највише зависити од даљег развоја ситуације на Блиском истоку.

- Чак и у случају смиривања тензија не треба очекивати нагле и велике падове цена, јер ће тржиште и даље бити оптерећено геополитичким ризицима - закључује Радосављевић.

Проблеми и са гасом

Проблеми на енергетском тржишту не односе се само на нафту. Европа у зимску сезону улази са знатно мањим резервама природног гаса него ранијих година, што повећава ризик од новог раста цијена. Аналитичари упозоравају на то да Европа вјероватно неће успјети да попуни складишта гаса ни до 80 одсто капацитета прије зиме. Складишта су тренутно попуњена око 54 одсто, што је међу најнижим нивоима у посљедњих 15 година. Додатни притисак ствара и мања доступност течног природног гаса, јер се Европа све више такмичи са Азијом за испоруке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.