Фото: Илустрација
БАЊАЛУКА - Домаће становништво, али и странци пазарили су лани у Републици Српској некретнине у укупној вриједности од 1,156 милијарди марака, што је дупло виши износ у односу на период од прије пола деценије, а главни разлог је, кажу упућени, цијена квадрата која не престаје да расте.
Према подацима из Регистра цијена непокретности, који води Републичка управа за геодетске и имовинско правне послове (РУГИПП), лани је на подручју Српске евидентирано 17.728 купопродајних уговора у којима су прометоване 37.532 непокретности, за 3.835 мање у односу на годину раније, када је такође искеширано 1,156 милијарди КМ.
Највише купопродајних уговора лани је склопљено у Бањалуци, затим Бијељини, Добоју и Градишци, док је најмањи број купопродајних уговора евидентиран у Језеру, Петровцу, Оштрој Луци, Крупи на Уни и Калиновику.
- Највиша цијена стана по квадрату у Српској лани износила је 10.315,50 КМ и евидентирана је на Јахорини. Најскупљи стан током прошле године продат је на Јахорини за 1,229 милиона КМ и његова површина је 130 квадрата - истакли су у РУГИПП-у.
Подаци показују да је цијена најскупље прометоване куће износила 950.000 КМ и она се налази у Градишци. Корисна површина куће, изграђене 2001. године, износи 1.000 квадрата, а двориште се простире на 2.002 метра квадратна.
- Цијена најскупљег прометованог грађевинског земљишта, које се налази у Бањалуци, износила је 11,757 милиона КМ, а ријеч је о 8.119 квадрата. С друге стране, цијена најскупљег прометованог пољопривредног земљишта евидентирана је у Приједору, а износила је 234.699 КМ за 120.000 квадрата - казали су у РУГИПП-у.
Додали су да је у периоду од 2017. године до 2024. године на територији цијеле Републике Српске укупно евидентирано 111.279 купопродајних уговора у којима је прометовано 226.525 непокретности, а остварена цијена у уговорима износи 6,539 милијарди КМ.
Директор бањалучке агенције за некретнине "Ремакс" Драган Милановић казао је за "Глас" да се цијене квадрата сада и прије пет - шест година значајно разликују.
- Само је у 2022. години дошло до поскупљења квадрата за 30 одсто, што је на тадашње цијене износило скоро 800 марака. Кумулативно укупан износ који је остварен у промету некретнина је дупло већи из разлога што су цијене значајно више - рекао је Милановић.
Додао је да на Јахорини, као и у Бањалуци и другим већим центрима, потражња стабилна, а квадрат стана, без намјештаја, кошта око 4.000 евра.
- Потражња, која је отприлике сваке године иста, одржава цијену квадрата. Скупоцјене станове у Бањалуци, Требињу и на Јахорини углавном купују овдашњи бизнисмени, наши људи из дијаспоре, али и странци који имају ријешено стамбено питање - истакао је Милановић, додајући да се цијена квадрата у Бањалуци креће од 2.800 до 6.500 КМ у новоградњи.
Према ријечима економисте Зорана Павловића, у нестабилним временима инвеститори гледају да новац уложе у трајније вриједности, попут некретнина.
- Цијене некретнина су скочиле не само због потражње, него и много већих трошкова. Све су прилике да ће доћи до смиривања цијена квадрата, јер трошкови живота расту и мало ко ће више од грађана моћи себи приуштити куповину некретнине, колико год она била неопходна - истакао је Павловић.
Цијена најскупље прометоване гараже, корисне површине 55,7 квадрата, која се налазили у Бањалуци, према подацима РУГИПП-а, лани је износила 68.476 КМ.
- Цијена најскупљег прометованог гаражног мјеста у објекту по квадрату износила је 4.166 КМ, а ријеч је о површини од 12 метара квадратних и налази се, такође, у Бањалуци - казали су у РУГИПП-у.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.