Криза елиминисала бонитете

БАЊАЛУКА - Колико економска криза ограничава привреду, свједочи податак да је Агенција за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ) ове године издала свега 18 бонитета, што је, према ријечима упућених, доказ више да фирме нису излазиле на нова тржишта и успостављале сарадњу са другим партнерима.

Ако је судити по подацима ове агенције, бизнисмени су и претходних година ријетко приступали провјерама иако би на тај начин могли да спријече настанак великих проблема, због којих изгубе новац те су приморани да затварају фирме. У прилог томе говори и податак да је АПИФ лани издао 28 бонитета, колико је и годину раније.

- Бонитети су јако важни за фирме које послују успјешно годинама  и желе да прате своје клијенте. Они дају информације о привредном друштву, основне податке фирме, попут финансијских извјештаја који су најбитнији у пословању предузећа - казали су у АПИФ-у. 

Додали су да клијенти, такође, могу добити информације о броју дана блокаде рачуна, као и да ли је он активан, односно блокиран, али и оцјену пословања у периоду од три године, конкурентност пословног субјекта и оцјену финансијског рејтинга.

- Осим тога, имамо скраћени извјештај БОН један и проширени БОН два. Извјештај о бонитету БОН један кошта 75 марака, не рачунајући ПДВ, док је за БОН два потребно издвојити 120 КМ годишње - истакли су у АПИФ-у. 

БОН један садржи основне информације о привредном друштву, односно предузетнику, скраћени биланс за посљедње три године и стање новчаних средстава, док БОН два, осим основних информација, подразумијева и финансијске информације, конкурентност привредног субјекта и оцјену финансијског рејтинга. 

Предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић истакао је за "Глас" да смањен број бонитета показује да ове године домаћи привредници нису имали нових партнера, условно речено купаца. 

- Привредници који су до сада радили вјероватно са партнерима имају изграђено добро повјерење. Купци и добављачи се, очигледно, међусобно добро познају и разумију - казао је Ћорић. 

Додао је да људи иначе улазе у одређене послове без провјере, што многе зна да кошта. 

- Било је случајева да прве испоруке буду плаћене. Међутим, када дође до неких значајних износа, појаве се проблеми у плаћању. Дешавало се да су нека наша предузећа имала таква негативна искуства са партнерима из Европске уније, попут оних из Холандије. Врло је тешко да наша предузећа наплате потраживања од страних партнера и питање је гдје да се у уговорима назначи који је суд надлежан, због чега је важно да прије почетка сарадње знамо с ким имамо посла - рекао је Ћорић.

Партнери из Европске уније се, тврди он, више распитују о фирмама из Српске, него што то оне раде, нарочито у овом турбулентном времену.

Према ријечима економисте Зорана Павловића, очигледно је да је све мање привредника који сарађују са иностраним компанијама. 

- Код нас је пракса да људи улазе у одређене послове без провјере иако би бонитетни подаци требало да буду почетак било какве озбиљне финансијске сарадње између фирми. То је услов за добар посао у будућности - казао је Павловић.

АГЕНЦИЈЕ

Перо Ћорић каже да потврде о бонитету, поред АПИФ-а, издају и многе друге комерцијалне агенције, а на информације се чека свега неколико дана.

- И Привредна комора је радила бонитете, на основу информација о приходима и расходима неке фирме. На основу тих и још многих других података стекну се утисци колико је нека компанија стабилна и да нема неких ризика у наредном периоду. То добро дође и приликом доношења стратегије пословања са таквим предузећем - казао је Ћорић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.