Фото: Илустрација
ЛОНДОН - Раст јавног дуга више није проблем само појединих земаља, већ један од највећих изазова за глобалну економију. Најновије упозорење рејтинг агенције Фич показује да ће дуг развијених економија до краја 2026. достићи историјски максимум од 75,8 билиона долара, што одговара око 104 одсто њиховог укупног бруто домаћег производа.
Иза овог рекорда стоји комбинација више фактора, дуготрајних буџетских дефицита, посљедица пандемије вируса корона, енергетске кризе, рата у Украјини, растућих трошкова одбране и све већих издвајања за старење становништва.
Само за поређење, прије двије деценије дуг развијених земаља износио је око 26 билиона долара, односно 68 одсто њиховог БДП-а. То значи да се у релативно кратком периоду терет јавног дуга готово утростручио, што показује колико су се промијениле финансијске основе најбогатијих држава.
САД су тренутно највећи негативни примјер. Фич процјењује да ће амерички буџетски дефицит ове године износити 7,8 одсто БДП-а, односно око 2,5 билиона долара. Уз то, однос америчког јавног дуга и БДП-а могао би до 2030. године достићи 131,5 одсто.
Иако америчка економија и даље има снажну позицију захваљујући улози долара као главне свјетске резервне валуте, раст дуга све више постаје политичко и економско питање. Већи трошкови камата могу ограничити простор за нова улагања, а сваки нови економски или безбједносни шок може додатно повећати потребу за задуживањем.
Сличан проблем има и Европа. Француска ће ове године имати дефицит од око пет одсто БДП-а, Велика Британија 4,8 одсто, док ће Њемачка, након година ограничене потрошње, због повећаних издвајања за одбрану и инфраструктуру такође имати већи дефицит. Посебан притисак представља промјена безбједносне слике у свијету.
Европске земље планирају да у периоду од 2025. до 2029. године просјечно повећају издвајања за одбрану за око 0,6 одсто БДП-а. Након дугог периода у којем су многе државе смањивале војне буџете, нова геополитичка реалност захтијева више новца за војску, производњу оружја и јачање стратешке независности.
Јапан је такође екстреман примјер проблема високог дуга. Иако очекује благо смањење, његов јавни дуг остаће близу 192 одсто БДП-а, што је највиши ниво међу развијеним земљама. Разлог није само државна потрошња, већ и деценије слабог економског раста, ниска инфлација и брзо старење становништва. Фич упозорава да раст дуга повећава ризике на финансијским тржиштима. Када државе морају да позајмљују све више новца, инвеститори траже веће камате како би преузели ризик. То може довести до скупљег задуживања не само држава, већ и компанија и грађана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.