Инфлација у еврозони поново убрзава, шта то значи за кредите у БиХ

Данијела Бајић 07.10.2026 12:55

Фото: Агенције | Илустрација

БАЊАЛУКА - Убрзање инфлације у еврозони, која је у септембру достигла 3,8 одсто, изнад циља Европске централне банке (ЕЦБ), поново отвара питање кретања каматних стопа и еурибора, а иако БиХ није у монетарном систему еврозоне, промјене на европском финансијском тржишту могу се посредно одразити и на домаће кредите.

Најосјетљивији су кредити са промјенљивом каматном стопом, која је везана за еурибор, док су корисници кредита са фиксном каматом заштићени од промјена током трајања уговора. Ипак, евентуално поскупљење извора финансирања на међународном тржишту могло би донијети мање корекције код нових кредита, мада у домаћем банкарском сектору за сада не очекују значајнији раст камата.

Директор Удружења банака БиХ Едис Ражаница рекао је за "Глас Српске" да раст каматних стопа ЕЦБ не значи аутоматски и раст камата у БиХ, али да се њена политика може посредно пренијети на домаће тржиште кроз еурибор.

- БиХ није дио ЕУ и није под директном надлежношћу ЕЦБ, али као што је код нас инфлација у одређеној мјери увезена, тако и мјере ЕЦБ-а могу посредно имати утицаја на БиХ. Сам раст каматних стопа ЕЦБ-а не значи да ће доћи до раста каматних стопа у БиХ, али можемо очекивати да се монетарна политика ЕЦБ-а одрази кроз раст еурибора, који се и код нас користи као референтна стопа за кредите са промјенљивом каматном стопом - рекао је Ражаница.

То би директно осјетили они који већ отплаћују кредите чија је камата везана за еурибор, јер се њена висина усклађује са промјенама те референтне стопе.

- Када еурибор расте, расте и каматна стопа на такве кредите, док се у случају пада еурибора каматна стопа смањује. Те каматне стопе се усклађују два пута годишње, при чему се као референтни датуми узимају 30. јун и крај године - подсјетио је он.

За већину корисника кредита, међутим, тај ризик је ограничен јер банке у БиХ све више нуде дугорочне кредите са фиксном каматом.

- Велика већина кредита у БиХ уговорена је са фиксном каматном стопом. Већина банака већ нуди стамбене кредите са дужим роковима отплате и фиксном каматом, тако да код таквих кредита нема промјене каматне стопе током трајања уговора - истакао је Ражаница.

Када је ријеч о грађанима који тек планирају да се задужују, Ражаница каже да су могуће мање корекције, али не и нагли скокови камата.

- Извори средстава на међународним тржиштима јесу нешто скупљи, тако да неминовно може доћи до одређеног малог усклађивања. Међутим, велику већину кредита у БиХ банке финансирају из домаћих депозита. Док не буде већих промјена на страни каматних стопа на депозите, неће бити значајнијих промјена ни на каматама на кредите - рекао је он.

Због тога, додаје, у кратком и средњем року нема разлога за страх од драматичног поскупљења задуживања.

Ипак, и мања промјена камате може бити значајна за кућне буџете, посебно имајући у виду да велики број грађана зависи од банкарског финансирања. Директорица приједорског Удружења за заштиту потрошача "Дон" Муриса Марић истиче да је то посебно изражено код рјешавања стамбеног питања, али и покривања свакодневних трошкова.

- Код нас велики број људи зависи од кредита и банака. Погледајте само цијене станова. Ко са платом може да плати стан од 150.000 или 200.000 марака? Зато људи зависе од банке и кредита, посебно када је ријеч о дугорочним стамбеним кредитима - рекла је Марићева.

Према њеним ријечима, задуживање није увијек посљедица жеље за већом потрошњом, већ често начин да се подмире основне животне потребе.

- Имамо и велики број ненамјенских кредита јер са садашњим примањима људи не могу да покрију све трошкове. Људи се не задужују из хира. Аутомобил је многима неопходан да би дошли на посао, кредит се узима да би се опремила дјеца за школу, отишло на годишњи одмор и слично. Једноставно, окрећемо се банкама - истакла је Марићева.

Неинформисаност

Муриса Марић је истакла да многи грађани нису довољно информисани о својим правима и могућностима када је ријеч о банкарским услугама.

- Код нас је још присутно слијепо вјеровање свему што се каже на шалтеру. Многи не оду да упореде услове са другом банком само зато што већ имају отворен рачун. Не знају ни да постоји Агенција за банкарство којој могу да се обрате ако дође до проблема - рекла је Марићева.