Градови и општине дужни к'о Грчка

БАЊАЛУКА - Општине и градови у Српској на крају прошле године имали су директан дуг од 391,67 милиона, што је за 35,42 милиона марака више у односу на годину раније, а према ријечима упућених, нити један капитални пројекат на подручју локалних заједница у Републици није могуће реализовати без кредита.

Податак о директном дугу општина и градова доставило је Министарство финансија Републике Српске без навођења које су локалне заједнице у Српској најзадуженије.

Предсједник Савеза општина и градова Републике Српске Љубиша Ћосић навео је да се на основу пресјека стања може утврдити да су буџети локалних заједница у Српској у 2024. години више расли од раста укупне задужености. 

- Треба узети у обзир и чињеницу да се општине и градови задужују на цикличној основи. Не задужују се сваке године, већ свако има свој неки циклус у којем се задужује. То је отприлике сваке три-четири године. Поред тога свакако има и неких општина и градова који се задужују у мањем износу, али чешће - казао је "Гласу" Ћосић. 

Поред тога наводи и да је прошла година била изборна, због чега су поједини челници локалних заједница настојали да додатним задужењима ураде више, односно да прикажу да су више урадили него што су обећали и тиме сачувају своје позиције на власти. 

- Различити су фактори довели до повећања задужености за више од 35 милиона марака на нивоу свих локалних заједница. Али свакако је најбитније да је укупан раст буџета у 2024. години локалних заједница далеко већи од раста задужења општина и градова  - навео је Ћосић. 

Нити један капитални пројекат или неки већи број пројеката у локалним заједницама у Српској, навео је он, не може се реализовати само из буџета општина и градова. 

- Те инвестиције реализују се уз помоћ кредита или комбинацијом задужења и властитих буџетских средстава  - нагласио је Ћосић додајући да податак о расту задужења општина и градова није драматичан. 

Навео је да би Бањалука као највећи град Републике Српске требало да има буџет од 252 милиона марака. 

- Дакле за неку једну трећину је веће укупно задужење свих општина и градова у Српској од буџета Бањалуке. Ако у обзир узмемо Бијељину, чија је каса око 70 милиона, доћи ћемо до податка да само два града у Српској имају буџет у том износу. Поред тога имамо и друге веће градове чији су буџети тешки 30 милиона и 40 милиона марака, попут Зворника, Добоја, Градишке, Требиња. Дакле, према свим тим бројевима тај раст задужења није драматичан, али наравно са друге стране треба радити на смањењу задужења сваке локалне заједнице - поручио је Ћосић.

На питање да ли има локалних заједница у Српској које не могу да измирују своје кредитне обавезе, Ћосић наводи да и те како имамо таквих. 

- Чим општине и градови дођу у ситуацију да не могу измиривати своје текуће обавезе, онда не могу ни кредитне. Знам да је када је ријеч о том питању општина Соколац у тешкој ситуацији, као и Билећа, која има проблема са финансирањем. Недавно сам разговарао и са начелником Чајнича и они имају одређених проблема. Никоме не цвјетају руже. Нико нема новца на претек - закључио је Ћосић. 

Оцјена 

Љубиша Ћосић оцјењује и да је стварно стање када је ријеч о финансијама у буџетима јединица локалних заједница из године у годину  боље. 

- На крају крајева да није тако, не би било ни новца за пораст плате за којим посежемо - казао је Ћосић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.