Домаћи ИТ стручњаци о одласку у земље ЕУ - Примамљиве понуде тешко одбити

БАЊАЛУКА - Све више домаћих ИТ стручњака размишља о одласку у иностранство, иако и у Српској и ФБиХ могу остварити пристојна примања. Једна од најпривлачнијих дестинација је Аустрија, гдје плата у овом сектору премашује 5.000 евра мјесечно и пружа веће могућности за професионални развој.

Аустријско тржиште рада суочава се са парадоксом, иако плате у ИТ сектору премашују 5.000 евра, послодавци све теже проналазе квалитетне програмере. Из тамошњих компанија тврде да већ мјесецима траже стручњаке, али без успјеха, јер се већина кандидата ослања искључиво на алате попут ChatGPT-а, док знања из класичних програмских језика и рада са серверима често недостају. Управо ова потражња чини да стручњаци из региона, па и БиХ, постају све привлачнији аустријским компанијама.

Секретар Удружења за информационо-комуникационе технологије у Привредној комори Републике Српске Слободан Драгичевић казао је за "Глас" да су италијански инвеститори, који су недавно испитивали наше тржиште, веома задовољни радом домаћих програмера и ИТ компанија. 

- Они сматрају да наши стручњаци раде изузетно квалитетно, посједују потребна знања и прате савремене трендове. Оно што је значајно јесте да су плате у БиХ знатно ниже него у западној Европи. Док је у Аустрији просјечна плата у ИТ сектору око 5.000 евра, у БиХ се према званичним статистикама приказује просјек од око 1.400 евра, иако у пракси многи програмери зарађују више, јер су ангажовани на више пројеката истовремено - рекао је Драгичевић.

Он је истакао да ИТ стручњаци у БиХ и даље размишљају о одласку у иностранство, прије свега због већих плата и бољих услова рада. 

- За сада их у земљи задржавају породичне везе, као и могућност да раде за стране компаније путем даљинског рада, што донекле ублажава јаз у примањима. Ипак, недостатак изазовних и иновативних пројеката, као и ограничене могућности професионалног развоја, често их подстичу да оду, посебно у земље попут Аустрије - навео је Драгичевић.

Према његовим ријечима, један од проблема је и застарјели наставни план и програм на домаћим факултетима, који не омогућава студентима да прате динамичан развој технологија. 

- Наши таленти су спремни да се усавршавају, али овдје немају довољно простора да буду у савременим токовима. Недостатак иновативних пројеката додатно одвраћа и озбиљне инвеститоре - додао је Драгичевић.

Он је нагласио да ИТ сектор у БиХ ипак биљежи значајан раст, како у погледу запослености, тако и тржишта услуга. 

- Интернет приступ и дигитална инфраструктура се унапређују, али широка појасна мрежа и даље није довољно развијена, а недостаје и институционалне подршке. Наши стручњаци, ипак, показују висок ниво знања у кориштењу алата као што су Јава и Пајтон, уз сталну потребу за усавршавањем - истакао је он.

Драгичевић је додао да алати засновани на вјештачкој интелигенцији, попут ChatGPT-a, могу бити од помоћи, али да се истински професионални развој не смије градити искључиво на њима. 

- Иако је вјештачка интелигенција у успону и стручњаци из ове области су међу најплаћенијима, морамо имати на уму да ти системи немају свијест и  раде на основу језичких модела, уз значајна ограничења. Управо због тога наши стручњаци и даље траже веће изазове и боље услове у иностранству - истакао је он.

ВЈЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА

Иако се све више људи бави вјештачком интелигенцијом, Слободан Драгичевић каже да је у БиХ и даље недовољан број стручњака за ову област.

- Још  се не упуштамо у њену ширу примјену као саставни дио различитих апликација, али је извјесно да ће то у будућности постати неопходност, јер управо у том правцу иде развој технологије - рекао је Драгичевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.