Дизање минималца гурнуло пензионере на ивицу сиромаштва

БАЊАЛУКА, ПРИЈЕДОР - Социјални партнери и Влада Српске поново разматрају повећање минималне плате за наредну годину, што ће сасвим сигурно довести до раста цијена, посебно основних животних намирница, а према ријечима наших саговорника, на удару ће се поново наћи првенствено пензионери, који су најугроженија категорија и већ су на ивици сиромаштва.

Зоран Улетиловић, предсједник бањалучког Удружења пензионера, казао је за "Независне новине" да ће, ако дође до скока цијена, још више пензионера бити у стању социјалне потребе.

"Пензије су врло мале, буквално не могу покрити трошкове режија, а ако додатно дође до скока цијена хране, не знам како ће људи да живе", казао је Улетиловић и додао да су уз то и изузетно високе цијене лијекова, који су међу најскупљим у региону.

Лијекови међу најскупљим у региону

"Сваки пензионер не може без лијекова и углавном већина их користи лијекове који се плаћају и чија је цијена изузетно висока", казао је Улетиловић.

Додаје да сваки скок цијена изазива велике проблеме пензионерима.

Иначе, Република Српска има убједљиво најнеповољнију структуру када је ријеч о односу броја радника и пензионера, јер на 100 пензионера у Републици Српској долази свега 99 радника.

Према званичним статистичким подацима, у Републици Српској запослено је 289.328 радника, док је у августу било 292.114 пензионера.

Статистика показује поразну слику

Дакле, статистички подаци кажу да на 100 пензионера у Републици Српској има 99 радника, док је у региону ситуација боља, али опет далеко од идеалне.

Рецимо, у Србији тренутно има 1.660.248 пензионера, а радника има 2.370.103, тако да у овој земљи на 100 пензионера имају 143 радника. Када је у питању Хрватска, у тој земљи има 1.693.752 радника, а 1.229.284 пензионера, што у пракси значи да на 100 пензионера има 138 радника. У Федерацији БиХ, према посљедњим статистичким подацима, има 541.921 радник, док пензију прима 460.260 пензионера, тако да у овом дијелу БиХ на 100 пензионера долази 118 радника.

Економисти упозоравају на несразмјер раста плата и пензија

Миленко Станић, економиста, истиче да раст плата не прати раст пензија.

"Они су најугроженија категорија, јер имају најнижа примања и по правилу њихова примања далеко заостају за растом примање запослених", казао је Станић.

"Ако буде дошло до раста минималне цијене рада, она ће се прелити на саме цијене осталих производа, што ће довести до још лошијег положаја самих пензионера, који су притом најоштећенија група становништва", казао је Станић.

Да ће раст минималца, као и ранијих година, довести до већих цијена основних намирница, каже и Муриса Марић, извршна директорица Удружења грађана ДОН Приједор, а истиче да ће то ипак највише погодити саме пензионере, чија су примања најмања.

"Да ли они са пензијом од 390 марака могу да преживе један мјесец са свакодневним растом цијена, велико је питање", казала је Марићева.

Појаснила је да велики дио пензионера живи у веома тешким условима, али ако додатно порасту цијене, гурнути су на ивицу сиромаштва.

Истиче да далеко од тога да повећања плата не би добро дошло свим радницима, али поставља питање да ли је то стварни одраз стања који Република Српска може издржати.

"Може ли то овако слабо развијена привреда изнијети на својим плећима или то повећање треба неком ко ради у јавним институцијама, а данак томе ће опет плаћати потрошачи, да ли кроз комуналне услуге или више цијене у маркетима", казала је Марићева.

Тренутно, минимална пензија у Српској износи 390, а просјечна 652 КМ и чини 42,2 одсто просјечне плате у Републици Српској.

Подсјетимо, у Републици Српској је у јануару ове године утврђена минимална плата за ову годину, а износи 900 КМ за најпростије послове, док је 1.000 КМ за оне које имају средњу школу, а 1.300 КМ за оне који имају високу школу.

Наиме, почетком 2024. године минимална плата скочила је са 700 на 900 КМ, значи за 200 КМ.

Социјални партнери и Влада Републике Српске наставиће преговоре о повећању износа најниже плате у Републици Српској за идућу годину након што добију одређене финансијске показатеље од Министарства финансија, казао је у понедјељак, 20. октобра Данијел Егић, министар рада и борачко-инвалидске заштите и предсједник Економско-социјалног савјета Српске.

"На основу ових показатеља и добре анализе, видјећемо у којој мјери и до којег износа се може повећати најнижа плата", рекао је Егић.

Додао је да се тренутно не може говорити о конкретним износима повећања најниже плате у Републици Српској.

Иако још није познато на основу којих показатеља власт жели да диже минималну плату, чињенице говоре да привреди у Републици Српској у посљедње вријеме не иде најбоље. Индустријска производња у паду је и ове године, а извоз још није на нивоу на којем је био. Како се раст минималне плате одражава на привреду у Републици Српској, можда најбоље говори чињеница да добит фирми које запошљавају велики број радника драстично пада. Са друге стране, добит оних који запошљавају мали број људи драстично расте.

Статистички подаци говоре да нето добит привреде стагнира, међутим нето добит компанија у Републици Српској које запошљавају више од 250 радника за годину дана пала је за више од 319 милиона КМ.

Те фирме, којих је у Републици Српској тек мало више од 100, у 2023. години имале су 913.358.126 КМ добити, а годину касније, односно у 2024. години "свега" 594.273.002 КМ. Занимљиво је да укупни приходи ових компанија нису пали и у 2024. години износили су 10,492 милијарде КМ, а годину касније 10,508 милијарди, што значи да су повећани за свега око 16 милиона КМ, преносе Независне.

Главни проблеми које наводе пензионери:

• Пензије недовољне за покривање режија и хране.
• Цијене лијекова међу највишима у региону.
• Однос радника и пензионера у Српској најнеповољнији у региону.
• Сваки раст минималне плате изазива домино ефекат раста цијена.
• Пензионери постају најугроженија категорија становништва.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.