Ћорић уочи DDaysа: ИРБ активно ради на добијању SWIFT кода

Инвестиционо развојна банка Републике Српске (ИРБРС) активно ради на развоју платног промета те је већ предузела конкретне активности с циљем добијања SWIFT кода, што представља важан корак ка укључивању у домаћи и међународни платни промет, каже директор ИРБ-а Недељко Ћорић.

Развој платног промета види као један од кључних сегмената укупне подршке економском развоју Републике Српске, а развојем платног промета ИРБРС додатно потврђује опредијељеност ка јачању финансијске инфраструктуре и пружању подршке привредним субјектима и грађанима.

Реформа платног промета тема је и шесте конференције DDays, чију организацију подржава и ИРБРС. Конференција се 23. априла одржава у Бањој Луци у организацији BAM Consultа.

Економиста и организатор конференције Саша Грабовац каже да је реформа платног промета једна од најзначајнијих реформи домаћег финансијског сектора у посљедње двије деценије, због чега је неопходно отворити ширу расправу о њеном значају као и сарадњи регулатора и учесника на финансијском тржишту.

Сарадња ИРБ-а и банака

Једна од новина на којој ИРБРС ради је и директни пласман кредита становништву и провреди.

Ћорић појашњава да тренутно ИРБРС има потписане уговоре о пословно-техничкој сарадњи са петнаест финансијских посредника (банака и микрокредитних друштава) и са истима дјелује на комплементарној основи.

„Упркос доброј пословној сарадњи са финансијским посредницима ИРБРС је опредијељења да у наредном периоду крене са концептом директног кредитирања домаће привреде и становништва. План је да се у ову, нову, фазу у пословању ИРБРС крене постепено гдје би се у првој фази кренуло са директним пласманима средстава становништву намијењеним за њихово стамбено збрињавање, док би се у другој фази исти концепт примијенио и код кредитирања правних лица", истиче Ћорић.

На овај начин корисници би имали вишеструке користи у виду једноставнијег, бржег и ефикаснијег процеса обраде кредитних захтјева, с обзиром да не би морали пролазити дупли процес обраде истих (као досад), као и уједначену и транспарентну понуду кредитирања обзиром да је иста раније варирала усљед појединачног смањења маржи финансијских посредника.

Кључни сектори финансирања од стране ИРБ-а

ИРБРС као развојна финансијска институција усмјерава кредитна средства у стратешки приоритетне области са циљем подстицања привредног раста, повећања инвестиција и запослености.

Ћорић истиче да су кључни сектори финансирања привреда и предузетништво, пољопривреда и рурални развој, инфраструктурни и јавни пројекти и стамбено кредитирање становништва.

„Посебан фокус је стављен на пројекте који имају изражену развојну компоненту - повећање броја запослених, модернизацију производних капацитета, увођење нових технологија, унапређење енергетске ефикасности и одржавање ликвидности, нарочито код малих и средњих предузећа", наглашава Ћорић.

До сада је ИРБРС пласирала укупно око 3,4 милијарде КМ, од чега се највећи дио односи на кредитне пласмане - око 2,7 милијарди КМ и око 787 милиона КМ путем пласмана у ХоВ емитената са простора Републике Српске.

Кредитне активности ИРБ РС чине око 15% укупних кредита банкарског сектора Републике Српске намијењених подстицању привредног раста и развоја.

„Реализовани пласмани ИРБРС имају значајан мултипликативни ефекат на економију Републике Српске кроз раст инвестиционе активности и финансирање нових и проширења постојећих капацитета, кроз повећање извоза, запошљавање, а посебан допринос остварује се у сегменту равномјерног регионалног развоја", појашњава Ћорић.

Привлачење страних инвеститора

Инвестиционо-развојна банка Републике Српске је у претходном периоду показала да може бити снажан покретач промоције Републике Српске као стабилне и поуздане инвестиционе дестинације.

„Поносни смо што смо, кроз систематичан и тимски рад, у сарадњи са свим релевантним републичким и локалним институцијама, направили инвестициони профил Републике Српске и свих наших општина и градова (64 инвестициона профила). То је први пут да имамо свеобухватну слику о потенцијалима, ресурсима и конкретним пројектима широм Српске. Сада имамо базу података од преко пет хиљада страница, разних инвестиционих потенцијала, могућности и пројеката Републике Српске. То није само бројка, већ снажан алат који користимо у директној комуникацији са инвеститорима", поручује Ћорић.

У посљедње четири године ИРБ је организовала више инвестиционих форума и пословних сусрета у иностранству, гдје су разговарали са више од 400 страних привредника. „Повезали смо домаће и међународне компаније, отворили нове канале сарадње са страним привредним коморама, институцијама и дипломатским представништвима. Све то је довело до раста интересовања и улагања у наше пројекте у областима енергетике, инфраструктуре, туризма и пољопривреде", закључује Ћорић.

Посебно издваја догађај „Инвест Српска", који је окупио преко 400 учесника, од тога око 90 међународних компанија из 29 земаља свијета и преко 100 домаћих компанија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.