Шта откривају најновији подаци Централне банке? Инфлација пушта коријене у БиХ

БАЊАЛУКА - Поскупљења не стају, јер су, према подацима Централне банке БиХ (ЦБ БиХ) домаћи инфлаторни притисци и даље изражени, а највећи раст цијена забиљежен је у сектору услуга.

• Подаци Централне банке БиХ показују да су домаћи инфлаторни притисци и даље снажни, а годишња базна инфлација у првом полугодишту износила је 4,42 одсто. Највећи раст цијена забиљежен је у сектору услуга, гдје је поскупљење достигло 4,80 одсто.
• Економисти истичу да раст цијена више није искључиво посљедица скупљих енергената и увозне робе, већ све више одражава кретања у домаћој економији, попут раста трошкова рада и пословања.
• Стручњаци упозоравају да је БиХ, као увозно оријентисана економија, посебно осјетљива на глобална кретања, укључујући цијене нафте, сировина и транспортних услуга.
• Према процјенама економиста, даљи ток инфлације зависиће првенствено од развоја геополитичке ситуације и кретања на свјетском тржишту енергената.

Према подацима ЦБ БиХ, годишња базна инфлација у првом полугодишту ове године износила је 4,42 одсто, док је просјечан раст цијена у сектору услуга достигао 4,80 одсто. У најновијем извјештају ЦБ БиХ наводи се да су инфлаторни притисци у јуну, у односу на мај, благо ојачали у категоријама које улазе у обрачун базне инфлације. Истовремено, базна инфлација је у првих шест мјесеци ове године била виша него током цијеле прошле године, што, како истичу из Централне банке, потврђује да домаћи инфлаторни притисци и даље остају снажни.

То значи да раст цијена више није првенствено посљедица скупљих енергената, горива или увозне робе, већ све више одражава кретања у домаћој економији. Већи трошкови рада и пословања најизраженије су се прелили на сектор услуга, чије цијене, за разлику од цијена хране или горива, након раста ријетко биљеже пад.
Базна инфлација искључује цијене хране, горива и енергената, јер су оне најподложније наглим осцилацијама, па се овај показатељ сматра најпоузданијим мјерилом трајности инфлаторних кретања.

Директор Подручне привредне коморе Бањалука Александар Љубоја казао је за "Глас" да се разлике у кретању цијена могу објаснити различитим кретањем улазних трошкова, прије свега енергената, репроматеријала и транспортних услуга.

- Индустријска производња највише зависи од цијена енергената и репроматеријала, а велики дио тих сировина увозимо. Због тога се базна инфлација не може посматрати само кроз призму прерађивачке индустрије, већ и кроз раст цијена увозне и потрошне робе. Управо је поскупљење увозних репроматеријала један од главних узрока раста цијена - рекао је Љубоја.

Према његовим ријечима, домаћа привреда је снажно ослоњена на увоз, док истовремено биљежи пад покривености увоза извозом, што додатно повећава осјетљивост на глобална кретања.

- БиХ је мала и увозно оријентисана економија, због чега нема простора за драстичне потезе који би могли зауставити инфлацију. Суочени смо са растом цијена енергената, сировина и полупроизвода, али и са смањеном тражњом на тржиштима наших најважнијих спољнотрговинских партнера. У таквим околностима и произвођачи и пружаоци услуга принуђени су да повећавају цијене како би могли наставити пословање - нагласио је Љубоја.

Додао је да Влада, у оквиру расположивих могућности, кроз подстицаје и субвенције настоји да помогне привреди, али да не може утицати на глобална кретања, попут цијена енергената или минералних ђубрива, која БиХ у великој мјери увози.

Економиста Зоран Павловић сматра да су инфлаторни притисци у БиХ прије свега одраз глобалних економских и геополитичких кретања.

- БиХ је дио свјетске економије и све што се дешава на глобалном тржишту директно се одражава и код нас. Осцилације цијене сирове нафте условљавају раст цијена горива и транспортних услуга, а то се потом преноси и на цијене осталих производа и услуга - казао је Павловић.

Истиче да највећи притисак трпи сектор транспорта, јер гориво чини значајан дио његових трошкова.

- Превозници морају прилагођавати цијене у складу са кретањем цијена горива. У супротном, доводе у питање одрживост пословања. Истовремено, привредници имају врло мало маневарског простора, јер су суочени са растом трошкова, али и ограниченом куповном моћи грађана, који не могу поднијети нова поскупљења - истакао је Павловић.

Он сматра да би већу помоћ привреди требало да дају ентитетске владе, али да су њихове мјере недовољне у односу на изазове са којима се привреда суочава.

ПРОГНОЗЕ

Говорећи о наставку године Зоран Павловић каже да су прогнозе крајње неизвјесне.

- Све ће зависити од развоја геополитичке ситуације, прије свега на Блиском истоку. Ако дође до смиривања тензија, може се очекивати постепена стабилизација цијена енергената и мањи инфлаторни притисци. Међутим, у овом тренутку нико не може са сигурношћу прогнозирати даљи ток догађаја, а управо је та неизвјесност највећи проблем за привреду, јер без предвидивог пословног окружења нема ни дугорочног планирања - поручио је Павловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.