Финансије
Фото: Агенције
ЊУЈОРК - На свјетским валутним тржиштима амерички је долар у понедељак благо ослабио према кошарици валута, док су на тржиштима нафте цијене додатно оштро пале, након што су прошле седмице потонуле више од 10 одсто.
Због царинског рата, који је прошле седмице иницирао предсједник САД Доналд Трамп најавом драстичних царина на увоз у САД, свјетске берзе се не смирују.
У понедјељак око 7:00 сати МСЦИ индекс азијских берзи био је у минусу 7,5 одсто. Притом су цијене дионица на берзама у Аустралији, Јужној Кореји, Шангају, Јапану и Хонг Конгу потонуле између 4 и 10,7 одсто. У минусу су и амерички термински индекси Доу Џонс, С&П 500 и Насдак – између 2,5 и 4 одсто – што најављује даљи оштар пад цијена дионица на Вол Стриту данас послијеподне.
И на европским се берзама очекује даљи пад, након што је прошле седмице СТОXX 600 индекс најважнијих европских дионица потонуо више од 8 одсто. Термински ФТСЕ индекс Лондонске берзе тренутно је у минусу 2,6, а франкфуртски ДАX индекс 4 одсто.
Посљедица је то ескалације царинског рата, с обзиром на то да је на америчке царине Кина узвратила истом мјером. Та ескалација царинског рата између двају највећих свјетских привреда могла би изазвати поремећаје у ланцима набавке и међународној трговини, раст инфлације и успоравање раста глобалне економије, па и рецесију.
Због тога се улагачи повлаче из ризичнијих улагања, као што су дионице, и траже уточиште у инвестицијама које се сматрају сигурнијима у несигурна времена, као што су државне обвезнице и поједине валуте.
Инвеститори су данас наставили продавати и долар, а куповати традиционално сигурне валуте у неизвјесним временима – јен и швицарски франак. Уобичајено се и амерички долар сматра сигурним уточиштем, но чини се да му тај статус слаби како се појачавају несигурности око царина и забринутост због њиховог утицаја на економски раст САД-а.
Јутрос се доларов индекс, који показује вриједност америчке у односу на осталих шест најважнијих свјетских валута, креће око 102,80 бодова, док је у петак навечер износио 102,89 бодова. Јутрос је течај долара према јапанској валути пао даљњих 0,7 посто, на 145,90 јена.
Америчка је валута ослабила и у односу на европску, за 0,25 одсто, па је цијена евра досегнула 1,0985 долара. Подршку долару пружио је у петак предсједник америчке централне банке Џером Пауел поручивши да Фед неће журити са смањењем каматних стопа него ће причекати док не буде јаснији утицај Трумпових потеза на привреду.
Пауел је рекао да су најављене царине знатно веће него што се очекивало, па ће такви бити и економски утицаји, укључујући вишу инфлацију и успоравање раста привреде.
Цијене нафте су, пак, јутрос додатно пале, након што су прошле седмице потонуле више од 10 одсто. Цијена барела на лондонском тржишту пала је јутрос 2,49 одсто, на 63,95 долара, док је на америчком тржишту барел појефтинио 2,56 одсто, на 60,40 долара. То су најниже разине цијена од травња 2021. године.
Поремећаји на финанцијским и робним тржиштима изазвали су и пад цијене злата. Јутрос је унца појефтинила 0,3 посто, на 3.027 долара, што је најнижа цијена унце у посљедње три седмице. Још прошле седмице цијена злата кретала се на рекордним разинама, знатно изнад 3.100 долара, преноси Бизнис.ба.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
