Централне банке у проблему: Блокада Ормуза враћа инфлацију на велика врата

ЊУЈОРК, ФРАНКФУРТ - Глобално тржиште енергената налази се пред једним од највећих изазова у посљедњој деценији. Практично заустављање саобраћаја танкера кроз Ормуски мореуз, кључну жилу куцавицу за испоруку нафте, лансирало је цијене „црног злата” на нивое који нису виђени још од почетка 2025. године, пријетећи да потпуно поништи напоре централних банака у борби против инфлације.

Нафта "дивља", камате остају високе

Од почетка године, цијена нафте Брент порасла је за вртоглавих 36 одсто, док је америчка WТI нафта скупља за 32 одсто, пренио је Танјуг. Овакав скок директно веже руке монетарним властима:

ФЕД (САД): Бивша министарка финансија Џенет Јелен упозорава да ће Федералне резерве бити принуђене да одгоде било какво смањење каматних стопа како би зауздале нови талас поскупљења.

ЕЦБ (Европа): Европска централна банка је у још тежој позицији – осим енергетског шока, привреду ЕУ притискају и нове америчке тарифе, што ствара опасан сценарио стагнације уз високу инфлацију.

Азија на удару, Европа на опрезу

Азијске економије, попут Кине, Јапана и Индије, најугроженије су јер су највећи увозници нафте која пролази кроз спорни мореуз. Према процјенама куће „Goldman Sachs”, шестонедјељна блокада би могла подићи инфлацију у Азији за додатних 0,7 процентних поена.

- Треба избјегавати нагле реакције на кретање цијена енергије, али опрез је неопходан - поручује белгијски економиста Пјер Вунш (ЕЦБ).

Шта ово значи за наше тржиште?

С обзиром на то да је Република Српска увозно оријентисана када је ријеч о нафти и дериватима, сваки потрес у Ормуском мореузу са закашњењем од свега неколико дана осјети се на домаћим бензинским пумпама. Високе каматне стопе на свјетском нивоу значе и скупљи капитал за домаћу привреду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.