За деценију у Српској угашено 500 одјељења

Данијела Бајић
За деценију у Српској угашено 500 одјељења

БАЊАЛУКА - Да миграције и пад наталитета из године у године узимају данак, потврђује податак да се за деценију број основаца смањио за 13.224, а ако се у обзир узме чињеница да би једна учионица требало да броји оптимално 25 ђака, рачуница показује да је у том периоду Српска изгубила више од 500 одјељења.

Према најновијим подацима Завода за статистику РС, на почетку школске 2023/2024. године у основне школе уписано је 83.708 ђака, док је у 2013/2014. години у клупе сјело 96.932 ученика. Колико је ситуација алармантна, најбоље знају у општинама у којима се на почетку прошле школске године звоно није ни огласило. Ниједног ученика у текућој школској години није било у Источном Мостару и Источном Дрвару.

Иако је сваке године школско звоно звонило за све мање основаца, број наставника се повећавао, па је тако на почетку школске 2023/2024. године, према статистичким подацима, у основним школама било запослено 7.878 наставника, што је за 1,9 одсто више у односу на годину раније, када је у клупама било 84.643 ђака.

Смањење броја основаца, кажу предсједници актива директора основних школа у Српској, евидентно је већ годинама, а исти тренд је, тврде, присутан и у средњим школама и на факултетима.

- Број ученика се константно смањује. Прошле године смо дошли у позицију да велики број наставника у РС ради у више школа како би остварили пуну норму. Тако се ствара слика да је мање ђака, а више наставника, јер свака школа приказује да је тај наставник у њој запослен. Стварно стање је другачије - казао је предсједник Актива директора основних школа регије Бијељина Предраг Рачановић.

Додао је да би у наредном периоду могло да дође до повећања броја запослених, јер је почетком године на снагу ступио нови правилник који предвиђа више стручних сарадника у образовним установама.

Према ријечима предсједника Актива директора основних школа приједорске регије Здравка Будимира, наставници се запошљавају у складу са годишњим програмом рада и потребама школе.

- Због попуњавања норме дешава се да на једном предмету буде више наставника. Тако да има наставника који раде у једној школи на два часа, а воде се као запослени - казао је Будимир.

Предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС Драган Гњатић сматра да одређени број просвјетних радника ради и више него што је потребно.

- У одређеним школама би, штавише, требало још наставника запослити. И ниједан просвјетни радник не смије бити вишак - казао је Гњатић.

Додао је да је положај просвјетних радника изузетно тежак, те да је хитно потребно смањити притиске.

- Многи себи дају за право да коментаришу рад просвјетних радника. Од када је свијета и вијека учитељ је учио ученика и радио са њим. И увијек смо биљежили добре резултате - казао је Гњатић.

Плата

Драган Гњатић казао је да велики број просвјетних радника у Српској и даље чека изједначавање платних коефицијената.

- Кроз потписани споразум о изједначавању платних коефицијената просвјетни радници који су запослени са високом стручном спремом управо су добили прву плату увећану за 100 КМ. Међутим, она је и даље мања за 200 марака у односу на запослене у јавној управи - казао је Гњатић.

Додао је да има и оних који су завршили педагошку академију те са 35 и више година стажа примају мању плату од просвјетних радника који имају високу стручну спрему, на шта стално упозоравају надлежне. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана