Војислав Тркуља, директор Пољопривредног института РС, за “Глас Српске”: Укус поврћа губи трку са профитом

Рекао је ово у интервју за “Глас Српске” директор Пољопривредног института РС - Бањалука Војислав Тркуља, истичући да је очигледан примјер за то парадајз који грађани купују у супермаркетима.

- Старе сорте домаћег парадајза, попут новосадског јабучара и воловског срца, које имају онај дивни, добро познати укус и мирис, данас се све мање узгајају, јер имају низ негативних особина, попут ниских приноса, неуједначених и често деформисаних и меканих плодова склоних пуцању, због чега купци морају да одбаце знатан дио таквих плодова. То савремени потрошачи који парадајз купују у супермаркетима не преферирају - рекао је Тркуља.

ГЛАС: Какав парадајз се данас тражи?

ТРКУЉА: Купци желе плодове уједначеног облика и величине, интензивне црвене боје, које могу дуго чувати. Са друге стране, произвођачи, осим тих особина које захтијевају купци, очекују да парадајз који гаје има и изузетно високе приносе да би остварили што већи профит. Наука је анализирала потребе и потрошача и произвођача и креирала велики број нових високородних сорти и хибрида поврћа које испуњавају жељене особине, али науштрб укуса. Слична ситуација је и са другим повртним врстама, попут лубенице и диње.

ГЛАС: У посљедње вријеме са тржишта су повучене знатне количине воћа због пестицида. Да ли једемо све нездравију храну због савременог начина производње, која захтијева велику употребу хемије?

ТРКУЉА: Не, а томе свједочи низ чињеница. У протеклом периоду узет је велики број узорака домаћег воћа и поврћа и анализе су показале да су исправни. Такође, значајне количине домаћих пољопривредних производа се извозе у ЕУ, Русију и друге земље, које имају ригорозне контроле и све показују да су наши производи здравствено безбједни. Веома је важно да инспекција редовно контролише храну на остатке пестицида, али да се то ради и путем планског годишњег мониторинга, да бисмо имали пуни надзор над остацима пестицида у производима које конзумирамо.

ГЛАС: Са тржишта су недавно повучене домаће јабуке због позитивног резултата на остатке пестицида, док су додатне анализе показале да то није тачно. Колико је значајно да буду рађене суперанализе?

ТРКУЉА: Код позитивних узорака неопходно је да буду рађене суперанализе и то у референтним лабораторијама. Очигледан примјер је недавна ситуација са јабукама произведеним у Поткозарју. Пропуст који се десио, јер суперанализом није потврђен недозвољен садржај пестицида у тим јабукама, доприноси уношењу конфузије, забринутости и неповјерења код потрошача, а може да изазове и велику економску штету и нарушавање угледа и кредибилитета домаћих произвођача јабука.

ГЛАС: У којој мјери домаћи пољопривредници користе пестициде, да ли се придржавају правила струке?

ТРКУЉА: На основу података о увезеним и потрошеним количинама пестицида може се закључити да их наши произвођачи доста користе, али те количине су знатно мање у односу на многе европске земље. Домаћи пољопривредници да би имали профитабилну и конкуренту производњу у борби против разних врста штетних организама који нападају биљке морају поред механичких, физичких, агротехничких и биолошких мјера користити и хемијске мјере, односно пестициде. Свакодневно нам се за савјет обраћа велики број произвођача који се труде да у потпуности поштују наше препоруке.

ГЛАС: Колико све суровије временске прилике отежавају пољопривредну производњу?

ТРКУЉА: Екстремне временске прилике којима свједочимо у посљедње вријеме су велики изазов за пољопривреду. У посљедњих осам година шест је било изузетно неповољно и то је изазвало велику економску штету, која се огледа у смањеној производњи, вишим цијенама воћа и поврћа за грађане, смањењу укупног друштвеног бруто производа из области пољопривреде, слабљењу економске моћи произвођача, повећаном увозу и слично. С циљем ублажавања посљедица климатских промјена Влада РС улаже знатан новац за наводњавање пољопривредних површина, постављање противградних мрежа, финансира противградну одбрану. С циљем што бољег прилагођавања домаћих произвођача испитују се и разне друге мјере, као што су избор сорти и хибрида који су толерантнији на сушу и стрес, измјене рокова сјетве и слично.

Органска производња

ГЛАС: Колико је органска производња, која је веома популарна у свијету, заступљена у РС?

ТРКУЉА: Република Српска има веома повољне агроеколошке и земљишне услове за тај вид производње, а имамо и произвођаче који се баве органском производњом, али чини ми се да је њихов број још недовољан. Ова област нуди значајне развојне шансе у будућности, а треба радити и на креирању и развоју домаћег тржишта за органске производе, што је тренутно један од ограничавајућих фактора за ширење те производње на нашим просторима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.