Српска креће у реформу високог образовања
Бањалука - Застарјели студијски програми, низак степен научне продуктивности, тромост, неприлагођеност глобалним тржишним трендовима и изостанак сарадње са привредницима карактеристике су високог образовања у Српској, због чега Влада РС покреће реформе, чији би резултати требало да буду видљиви до 2035. године.
Закључено је то јуче на тематској сједници Владе, на којој је разматрана информација о стању у високом образовању. Министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво РС Срђан Рајчевић нагласио је да је стање у области високог образовања незадовољавајуће, те да је што прије неопходно приступити оперативним активностима које ће водити у правцу значајног унапређења.
- Приједлог мјера, које је Влада усвојила, састоји се од три фазе. Прва је анализа стања, која би требало да траје до наредне године, друга се односи на консолидацију стања до 2022. године, након чега ће услиједити дугорочни период трансформације високог образовања до 2035. године, када очекујемо да ће цјелокупан систем бити способан да се прилагоди глобалним тржишним трендовима - рекао је Рајчевић.
Он сматра да је дугорочна трансформација високог образовања могућа искључиво уз активну сарадњу Владе и привреде, уз фокусирање на исплативије тржишне области, које ће покренути динамичан економски раст, за који су потребни високообразовни кадрови.
Рајчевић је истакао да је примарни циљ Владе подизање квалитета наставног процеса и научноистраживачког рада.
- Циљ нам је да високо образовање учинимо прилагодљивим, отвореним и проактивним. У првој фази нас чека доношење нових законских рјешења у контексту онога што се дешава у региону и Европи, али и подизање улагања у научноистраживачки рад - додао је Рајчевић.
Према његовим ријечима, проблем данашњег високог образовања је и неповољна структура уписаних студената, неадекватни контролни механизми за обезбјеђење квалитета, пад броја уписаних студената, слаба контрола квалитета, као и затвореност за спољне утицаје.
- Високо образовање карактерише и непотпуна и неадекватна примјена болоњске реформе, ниска научноистраживачка продуктивност и међународна видљивост наших истраживача, те изузетно слаба сарадња између високог образовања и привреде - додао је Рајчевић.
Премијер Владе РС Радован Вишковић навео је да реформа високог образовања није лак посао, који се може урадити преко ноћи.
- Свјесни смо да ћемо на том путу имати озбиљних изазова, препрека и лобија, али желимо показати одлучност Владе и да смо спремни да се суочимо са свим проблемима - казао је Вишковић. Оцијенио је да је цјелокупном образовном систему РС потребна трансформација, која ће га довести до нивоа образовних система европских земаља.
- Потпуна реформа треба да доведе до тога да образовање буде корисно привреди, да имамо већи БДП, већу запосленост. Морамо се бавити научноистраживачким радом, који је тренутно скоро непримјетан на домаћим универзитетима - рекао је Вишковић.
Одговорност
Срђан Рајчевић је рекао да је за лоше стање у којем се налази високо образовање одговорно цјелокупно друштво, јер је у потпуности запоставило тај систем приликом суштинских и крупних реформи које су се одвијале у протеклом периоду.
- Садашње стање није одговорност једне политике, нити једног појединца већ одговорност свих нас заједно. Реформски процес, који Влада сада покреће, требало је да буде спроведен одавно - рекао је Рајчевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
