Srpska kreće u reformu visokog obrazovanja
Banjaluka - Zastarjeli studijski programi, nizak stepen naučne produktivnosti, tromost, neprilagođenost globalnim tržišnim trendovima i izostanak saradnje sa privrednicima karakteristike su visokog obrazovanja u Srpskoj, zbog čega Vlada RS pokreće reforme, čiji bi rezultati trebalo da budu vidljivi do 2035. godine.
Zaključeno je to juče na tematskoj sjednici Vlade, na kojoj je razmatrana informacija o stanju u visokom obrazovanju. Ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo RS Srđan Rajčević naglasio je da je stanje u oblasti visokog obrazovanja nezadovoljavajuće, te da je što prije neophodno pristupiti operativnim aktivnostima koje će voditi u pravcu značajnog unapređenja.
- Prijedlog mjera, koje je Vlada usvojila, sastoji se od tri faze. Prva je analiza stanja, koja bi trebalo da traje do naredne godine, druga se odnosi na konsolidaciju stanja do 2022. godine, nakon čega će uslijediti dugoročni period transformacije visokog obrazovanja do 2035. godine, kada očekujemo da će cjelokupan sistem biti sposoban da se prilagodi globalnim tržišnim trendovima - rekao je Rajčević.
On smatra da je dugoročna transformacija visokog obrazovanja moguća isključivo uz aktivnu saradnju Vlade i privrede, uz fokusiranje na isplativije tržišne oblasti, koje će pokrenuti dinamičan ekonomski rast, za koji su potrebni visokoobrazovni kadrovi.
Rajčević je istakao da je primarni cilj Vlade podizanje kvaliteta nastavnog procesa i naučnoistraživačkog rada.
- Cilj nam je da visoko obrazovanje učinimo prilagodljivim, otvorenim i proaktivnim. U prvoj fazi nas čeka donošenje novih zakonskih rješenja u kontekstu onoga što se dešava u regionu i Evropi, ali i podizanje ulaganja u naučnoistraživački rad - dodao je Rajčević.
Prema njegovim riječima, problem današnjeg visokog obrazovanja je i nepovoljna struktura upisanih studenata, neadekvatni kontrolni mehanizmi za obezbjeđenje kvaliteta, pad broja upisanih studenata, slaba kontrola kvaliteta, kao i zatvorenost za spoljne uticaje.
- Visoko obrazovanje karakteriše i nepotpuna i neadekvatna primjena bolonjske reforme, niska naučnoistraživačka produktivnost i međunarodna vidljivost naših istraživača, te izuzetno slaba saradnja između visokog obrazovanja i privrede - dodao je Rajčević.
Premijer Vlade RS Radovan Višković naveo je da reforma visokog obrazovanja nije lak posao, koji se može uraditi preko noći.
- Svjesni smo da ćemo na tom putu imati ozbiljnih izazova, prepreka i lobija, ali želimo pokazati odlučnost Vlade i da smo spremni da se suočimo sa svim problemima - kazao je Višković. Ocijenio je da je cjelokupnom obrazovnom sistemu RS potrebna transformacija, koja će ga dovesti do nivoa obrazovnih sistema evropskih zemalja.
- Potpuna reforma treba da dovede do toga da obrazovanje bude korisno privredi, da imamo veći BDP, veću zaposlenost. Moramo se baviti naučnoistraživačkim radom, koji je trenutno skoro neprimjetan na domaćim univerzitetima - rekao je Višković.
Odgovornost
Srđan Rajčević je rekao da je za loše stanje u kojem se nalazi visoko obrazovanje odgovorno cjelokupno društvo, jer je u potpunosti zapostavilo taj sistem prilikom suštinskih i krupnih reformi koje su se odvijale u proteklom periodu.
- Sadašnje stanje nije odgovornost jedne politike, niti jednog pojedinca već odgovornost svih nas zajedno. Reformski proces, koji Vlada sada pokreće, trebalo je da bude sproveden odavno - rekao je Rajčević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
