Како да школе постану безбједна мјеста за ђаке

Истакнуто је то јуче током стручне расправе у Бањалуци, гдје је представљен приједлог овог документа, који су заједнички припремили министарства, унутрашњих послова, здравља и социјалне заштите, породице, омладине и спорта те просвјете и културе РС. Учесници скупа су истакли да је циљ овог документа унапређење и јачање међусобне сарадње у заштити дјеце од насиља, занемаривања и злостављања и координисаног одговора на спречавање ових појава у друштву.

Помоћник министра за предшколско и основно образовање Наташа Цвијановић истакла је да је са циљем заштите дјеце неопходан координисан и благовремен одговор релевантних институција те је у том погледу веома значајно доношење протокола.

Према њеним ријечима, јасно су дефинисане процедуре које треба предузети у случају да постоји бар сумња да дијете трпи насиље.

- Оног тренутка када се примијети или постоји сумња да дијете трпи насиље или да је злостављано треба одреаговати. У текст протокола укључене су установе социјалне заштите, васпитно-образовне установе, а посебно дјечји домови - рекла је Цвијановићева.

Додала је да очекује да ће до краја фебруара протокол бити и званичан документ који ће помоћи, прије свега, просвјетним радницима да адекватно поступају у случају насиља над дјететом.

- Свако из свог угла мора бити спреман и одреаговати на вријеме. Протокол ће дефинисати појаве насиља, злостављања, занемаривања, али и поступке надлежних институција у случају да се појави насиље не само у школама, него и у другим институцијама - казала је Цвијановићева.

Водитељ Програма за образовање УНИЦЕФ-а БиХ Сања Кабил истакла је да свако дијете има право на школу без насиља.

- Нажалост, растућа раслојавања у друштву, културолошке разлике одражавају се и на школе, које постају све несигурнија мјеста те укључивањем цијеле заједнице можемо то промијенити и школе учинити сигурним мјестима - упозорила је Кабилова.

Директори основних и средњих школа поздрављају доношење овог документа, у чијој су изради и сами учествовали те су на основу искустава давали одређене приједлоге.

Предсједница Актива директора основних школа сарајевско-романијске и горње-подрињске регије Јелена Чанчар казала је за “Глас Српске” да би овај документ, између осталог, требало да да­ јасну слику шта је то вршњачко насиље.

- У школама некад имамо и спорадичне сукобе, које се олако називају вршњачким насиљем. С друге стране, имамо и ситуација да се деси вршњачко насиље, а да ми нисмо свјесни тога - казала је Чанчар и додала да је вршњачко насиље нешто што се понавља, а не кад се дјеца, која се прије тога нису познавала, погурала испред учионице па се десио неки инцидент.

Предсједник Актива директора средњих школа регије Семберија Душко Ђурић казао је да немили догађаји у окружењу упућују на чињеницу да се том сегменту мора посветити посебна пажња.

- Чињеница је да су надлежни у Српској адекватно реаговали на појаву могућих опасности те су, консултујући се са школама, предузели значајан низ активности - казао је Ђурић.

Нови правилник као одговор на насиље и кризне ситуације добијају и школе с друге стране Дрине. Школе у Србији имаће и тимове за кризне догађаје, а тим за заштиту од насиља убудуће ће процјењивати да ли ученика треба удаљити из школе током трајања васпитно-дисциплинског поступка.

Циљ је оснажити запослене и ублажити посљедице које кризна ситуација може да има по ученике и наставнике, а то је, поручују надлежни у Србији, неопходно након трагедије у београдској школи “Владислав Рибникар”.

Добри односи

Психолог Александар Милић казао је да би школе и надлежне институције у оквиру новог протокола требало да организују више радионица са дјецом, који би у групама говорили о насиљу.

- Поред полицијских службеника, који више репресивно дјелују, уз стручне службе требало би да се укључе и љекари како би се развили ставови о добрим односима код дјеце - казао је Милић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.