Јовица Влатковић: Српска ће бити богатија за 15 нових електрана

Анита Јанковић Речевић
Јовица Влатковић: Српска ће бити богатија за 15 нових електрана

Република Српска у наредних пет година биће богатија за око 15 нових електрана захваљујући великим инвестиционим пројектима које реализује “Електропривреда РС” (ЕРС), а које ће нам осигурати енергетску стабилност у пуном капацитету.


Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” извршни директор за развој и инвестиције “Електропривреде РС” Јовица Влатковић наводећи да су једино предузеће у региону које гради толики број електрана. 

- У наредне четири године биће завршене све планиране хидроелектране, као и соларне електране, док ће вјетропаркови бити готови у наредних пет година. Искрено се надам да ће ово што тренутно радимо допринијети још бољим резултатима. Само квалитетним улагањима можемо ићи даље - рекао је Влатковић.

ГЛАС: Шта је обиљежило протеклу годину у раду ЕРС-а?

ВЛАТКОВИЋ: Апостроф стављам на инвестиције. У задње четири године покренули смо 22 инвестициона пројекта чија је укупна вриједност око 2,615 милијарди марака. Од тога смо уложили око 365 милиона марака властитих средстава, што је више него значајно. Све инвестиције су базиране на обновљивим изворима што показује да спроводимо међународне обавезе и радимо диверсификацију како би данас-сутра у случају негативних дешавања обезбиједили енергетску сигурност Српске.

ГЛАС: Које инвестиције издвајате као најзначајније?

ВЛАТКОВИЋ: Свакако је то градња ХЕ Дабар са инсталисаном снагом од 159,15 мегавата и просјечном предвиђеном годишњом производњом струје од 252 гигават часа. На другом мјесту по значају је ХЕ “Бук Бијела”, а ту је и ХЕ “Мрсово” коју градимо у Рудом, као и ХЕ “Бистрица” у Фочи гдје су до сада пробијена два километра и 700 метара тунела. Осим тих пројеката, у плану имамо и изградњу ХЕ “Билећа” за коју смо добили концесију, затим ХЕ “Цијевна три” за коју такође имамо концесију. У плану је још неколико хидроелектрана, као и три соларне електране, Требиње 1, 2 и 3. Предвиђен је и вјетропарк “Хргуд” са инсталисаном снагом од 48 мегавата, али смо поднијели захтјев за проширење концесије на 60 мегавата. Тренутно развијамо план за вјетропарк “Трусина” и још једну вјетроелектрану. Купили смо и земљиште за изградњу соларне електране Добој, а урадили смо и измијештање корита ријеке Мушница у дужини од 12 километара како бисмо обезбиједили несметан рад рудника и Термоелектране Гацко.

ГЛАС: Да ли је у плану реконструкција електро-мреже или њено прилагођавање с обзиром на градњу толиког броја електрана?

ВЛАТКОВИЋ: У оквиру инвестиција које су предвиђене за електро дистрибуцију и односе се на нисконапонску мрежу на коју се прикључују мале електране, сваке године предвидимо одређена средства за обнову мрежа и смањење губитака, односно да би био омогућен прикључак нових електрана. Што се тиче великих електрана, то питање је у надлежности “Електропреноса БиХ” и искрено се надамо да ће они стићи проширити капацитете на својој мрежи како би се могле прикључити све електране које ћемо изградити.

ГЛАС: Започели сте и изградњу пословних зграда у Требињу и Лакташима. Докле је то дошло?

ВЛАТКОВИЋ: Груби радови су мање-више приведени крају и сада је у току уградња столарије на оба објекта. Надам се да ће извођачи радова до краја године завршити све потребне радове. Морам нагласити да развијамо и еколошки пројекат, односно филтерско постројење. Потписали смо уговор и до сада уложили 14,5 милиона КМ за пројекат припреме и оплемењивања угља на површинском копу Гацко. То постројење ће прочистити угаљ и тако ћемо трошити мање енергента уз већу калоријску моћ.

ГЛАС: Какви су пословни резултати ЕРС-а у 2023. години?

ВЛАТКОВИЋ: У посљедње четири године ЕРС је нон-стоп имао позитиван пословни резултат па иако за 2023. још нисмо сумирали комплетан обрачун све указује да ћемо имати највећу, историјску добит од оснивања предузећа.

До тога су довели квалитетни ремонти у претходним годинама, а водили смо рачуна и о трговини струјом која је сама по себи специфична. Била је добра и хидролошка година захваљујући чему смо извезли више од 100 милиона евра струје. Квалитетним управљањем дошли смо до таквих резултата.

ГЛАС: Има ли проблема који оптерећују рад ЕРС-а?

ВЛАТКОВИЋ: Систем је стар и велика средства морамо улагати у одржавање. Објекти су стари 40 и више година, долази до замора материјала и због такве ситуације морамо водити рачуна о сваком детаљу. Пратимо стандарде, модернизујемо објекте покушавајући да идемо у корак с временом.

ГЛАС: Током 2022. године енергетско тржиште уздрмала је огромна криза. Каква је сада ситуација по питању цијена и снабдјевености?

ВЛАТКОВИЋ: У односу на тај период цијена струје је знатно нижа и на европском и на свјетском тржишту. Предвиђена цијена електричне енергије на берзи за ову годину је отприлике око 110 евра, али што се тиче Српске наши грађани у читавом региону имају најјефтинију струју. Трудићемо се да грађани Српске, као и домаћи привредници, имају нижу цијену струје у односу на окружење јер им тако стварамо значајну конкурентност.

Арбитража

ГЛАС: Како ће се неповољан арбитражни спор између Електропривреде Словеније и Термоелектране Угљевик одразити на рад ЕРС-а?

ВЛАТКОВИЋ: То ће нас знатно оптеретити, али издржаћемо. ЕРС ће понијети терет и обавезу која се вуче од 1989. године по самоуправном споразуму. Урадићемо све да бисмо испоштовали одлуку арбитраже тако да од 15. јануара крећемо са испоруком струје словеначкој Електропривреди. Морамо им испоручивати трећину струје из Угљевика по одређеној цијени, нећемо им поклањати. Договорено је да им исплатимо и 67 милиона евра, то је дуг настао на основу арбитраже.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана